Danas ćemo se podsetiti svih problema i muka sa kojima se jadni psi i mačke susreću u borbi za goli život i opstanak na ulici. Da ne bude zabune, postoji još jedan datum koji je posvećen napuštenim životinjama – treća subota u mesecu avgustu, ali se oba dana obeležavaju u cilju podizanja svesti ljudi i edukacije o šapicama bez doma, piše Djole dog.
Samo u Americi je na ulicama 70 miliona pasa i mačaka koji se bore da prežive (PETA). Prema Evropskoj uniji, s druge strane, oko 100 miliona napuštenih životinja na ulicama Evrope! Od tog ogromnog broja, procenjuje se da čak 75% svetske populacije pasa i mačaka nema porodicu. Statistika je poražavajuća i dalje… Samo 1 od 10 pasa koji se rodi pronađe svoj trajni dom. Čistokrvni psi se takođe ostavljaju i napuštaju – procena je da je oko 25% rasnih pasa u azilima i na ulicama. Svega 10% životinja se steriliše/kastrira. Ovo su podaci koji se odnose na ogroman uzorak ispitivanja u svetu i sigurno je da se mogu preneti i na našu zemlju. Mada, budimo realni, kod nas je situacija mnogo gora nego što je u zemljama u kojima postoji uređeniji sistem, pa su tako i ovi brojevi veći.
Nažalost, mi nemamo pouzdan broj napuštenih pasa i mačaka, ali svi znamo da je takva populacija pasa ogromna. O stanju u azilima u Srbiji nećemo trošiti reči… Kao što znate, veoma mali broj njih se može pohvaliti uslovima gde drže životinje i stopom udomljavanja. Velika većina je zatvorena za javnost, ne udomljavaju pse, za neke čak ne znamo ni gde su im psi… Koliko se pasa eutanazira/ubija dnevno? Možemo samo da pretpostavljamo na osnovu veoma malog broja izvora koji su nam dostupni.
S druge strane, zakon je dozvolio odštete za ujede od strane napuštenih pasa, što je u Srbiji pravi biznis. Predsednik Opštine Ub Darko Glišić je istakao da je samo na teritoriji Ub-a od prijavljenih ujeda 10% stvarnih, a 90% zloupotreba! To je jedna od retkih opština koje su uopšte izneli takve podatke i uključili se u rešenje problema donacijom za sterilizacije. Ostali se uglavnom bave jedino zvanjem šintera. Požarevac je otišao korak dalje u uvećanju problema, a ne rešavanju, donošenjem sporne Odluke u kojoj se, između ostalog, ograničava broj kućnih ljubimaca, a što će direktno uticati na povećanje životinja na ulici!
A mišljenje građana uglavnom kroje mediji. Oni jedva čekaju da samo načuju da je neki pas nekog ujeo, i ne proveravajući pritom ama baš nijednu činjenicu, i da odmah razapnu psa sa ulice na naslovnicama. U zemlji gde se svakodnevno psi i mačke truju, zlostavljaju, muče, zanemaruju…mediji preuzimaju veliki deo odgovornosti za stanje u kome smo, jer svakodnevno podstiču mržnju prema napuštenim životinjama neproverenim informacijama. Nekad je teško proceniti da li to rade iz neznanja i isključivo u borbi za lajkove – ili namerno. Najodgovornije su, naravno, institucije, koje mogu da reše problem napuštenih životinja, ali očigledno za to nisu zainteresovane.
A šta je uzrok kontinuirano povećavanju broja pasa i mačaka na ulicama? Ljudi, neodgovorni vlasnici. Pre svega, nekontrolisano razmnožavanje i predrasude o sterilizaciji/kastraciji. U Srbiji je očigledno “humanije” staviti štence i mačiće u neku kesu/kartonsku kutiju i baciti ih doslovno bilo gde, nego sterilisati ženku. Koga stalno i uporno za kažnjavaju? Naravno – životinje. Ni krive ni dužne, one ovde najviše ispaštaju.
Svaki odgovoran vlasnik mora da čipuje, vakciniše i pre svega steriliše/kastrira svog ljubimca.
Molimo vas ne verujte glupostima koje plasiraju mediji kako bi prodavali novine i povećavali posećenost svojih portala. Dobro se informišite na nekoliko strana o tome šta se konkretno desilo. Kada je ženu u Subotici napao pas, svi mediji su napisali da je to bio pas sa ulice – a nije! Reč je bila o vlasničkom psu koji je pobegao iz dvorišta. Ko je kriv za taj napad? Vlasnik!
Da, oni kasnije objave i to, ali šteta koju su napravili i nepravda prema svim psima sa ulice – već je načinjena! Jer se posle njihovih naslova uvek dešavaju nova i masovna trovanja…
Ne zaboravite, životinje na ulici jednostavno ne mogu da prežive bez naše pomoći! Ne mogu da se snađu za hranu, vodu, zimi stradaju od smrzavanja, leti od toplotnog udara usled visokih temperatura i nemogućnosti da nađu sklonište, mnoge udari auto, umiru od bolesti koje se leče, ali su za njih smrtonosne jer nemaju negu, ranjivi su i nezaštićeni od loših ljudi, monstruma i psihopata, najčešće su žrtve trovanj… Njihov život je veoma kratak, upravo zbog surovih uslova života kojima su izloženi.
Kažu da je potrebno da prođe 48 godina kako bi se naredne generacije napuštenih pasa mogli snaći da prežive bez pomoći ljudi. Dakle, bez nas, njihova šansa za preživljavanje je 0.
Ovo je Dan kada treba staviti prst na čelo i ruku na srce. Za znanje i humanost, a ne za predrasude i zločine!
