Da li ste znali? Kućne, domaće mačke, baš kao i gepardi, pume i risovi, mogu da predu, ali ne mogu da riču; dok je kod lavova, tigrova i jaguara obratno – mogu da riču, ali ne mogu da predu.
Kućne mace gospodare našim domom i srcem, a jedna značajna stvar koja osim njihove veličine pravi razliku između njih i njihovih rođaka, kraljeva džungle, jeste njihova vokalizacija, tj. oglašavanje. Većina velikih mačaka, poput lavova i tigrova, može glasno rikati u cilju najave svog prisustva ili odbrane teritorije, dok su domaće mace ostale na mogućnosti da mjauču i predu, piše Live Science.
To ima veze sa fiziologijom, glasnim žicama i grlom mačke, koje pomažu u stvaranju ovih mačjih zvukova. Zbog načina na koji se rika i predenje proizvode, ovi zvukovi se međusobno isključuju kod različitih vrsta.
Predenje je jedinstveni zvuk koji se stvara kad maca udahne ili izdahne. Čini se da je ova vrsta vokalizacije najpre evoluirala kod mačaka, pa postala široko rasprostranjena u porodici Felidae. Mačke koje predu su domaća mačka, ocelot, ris, puma i gepard.
Rikanje je, međutim, mnogo ređe među mačkama i razvilo se kod određenih vrsta velikih mačaka. Ove mačke čine rod pantera, gde spadaju lavovi, tigrovi, jaguar i leopardi. Jedan izuzetak je divlja mačka snežni leopard, koji je možda izgubio svoju sposobnost da riče.
Najznačajnija razlika između rikanja i predenja mačaka, dakle, leži u samim organima koje proizvode glas i od suštinske je važnosti za predenje, piše Live Science. “Predenje je uzrokovano izuzetno brzim trzanjem mišića vokalisa, koji se nalazi u glasnicama u glasovnom aparatu.”
Mačke koje riču imaju duže, teže, rastegljivije, mesnatije i masnije slojeve tkiva koji čine njihove glasnice. Ovo tkivo je snažno i fleksibilno, dopuštajući ovim velikim mačkama da stvaraju pravu tutnjavu sa niskim tonovima, ali im ne dozvoljava da predu.
Verujemo da su vam ove informacije bile veoma interesantne i da ste naučili nešto novo!
