Mačke poseduju prilično labavu kožu, što im omogućava da se okrenu i suoče sa predatorom ili drugom mačkom u borbi, čak i kada ih oni uhvate. Ovo je takođe prednost za veterinarske svrhe, jer pojednostavljuje davanje injekcije.
Posebno elastična i labava koža na zadnjem delu vrata predstavlja oblast u kojoj majka mačka hvata svoje mačiće da ih nosi. Kao rezultat toga, mačke imaju tendenciju da postanu tihe i pasivne kada ih uhvatite za vrat. Ovo ponašanje se takođe nastavlja i u odraslom dobu, kada će mužjak uhvatiti ženku za vrat kako bi je sprečio da pobegne tokom procesa parenja.
Ova tehnika može biti korisna kada pokušavate da lečite ili premestite mačku koja ne sarađuje; međutim, pošto je odrasla mačka teža od mačića, mačku nikada ne bi trebalo nositi na ovaj način, već bi trebalo da njena težina bude podržana na zadnjici i zadnjim nogama, kao i na grudima i prednjim šapama.
Neke mačke dele zajedničke osobine zbog naslednosti. Jedna od njih je primordijalna torbica, koju vlasnici primećuju nakon što je mačka sterilisana. Nalazi se na stomaku mačke. Njen izgled je sličan labavom preklopu kože koji bi se mogao pojaviti da je mačka bila gojazna, a zatim smršala. Pruža malu dodatnu zaštitu od udaraca, koji su uobičajeni tokom borbe mačaka jer mačka pokušava da grebe kandžama zadnjih nogu.
Kod divljih mačaka, predaka pripitomljenih mačaka, izgleda da je ova vreća prisutna da bi obezbedila dodatni prostor u slučaju da životinja ima priliku da pojede obilan obrok i stomak treba da se proširi. Ova stomačna kesa takođe omogućava mački da se savija i širi, omogućavajući brže trčanje i više skakanje.
