Aron je bio ulični, ničiji mačak koga su volonteri Mandicine udruge sklonili sa ulice po dojavi. On je bio prava gradska skitnica, viđan je i dolazio na hranilišta na zaista udaljenim delovima grada. Prošle godine su volonteri takođe imali dojavu o njemu jer je bio sav uljepljen od katrana, verovatno je negde tada upao, ali nisu stigli da ga uhvate jer je opet nestao sa tog hranilišta.
Sada se ponovo pojavio, i morao je biti zbrinut. U četvrtak 9. marta su obavili pregled, analize su pokazale da je pozitivan na leukemiju, bubrezi su mu otkazivali, urea se nije mogla ni izmeriti.
Dva sata je bio na infuziji, miran, dobar, povremeno bi pretužno mjauknuo, baš kao mace na umoru. Kada ga je jedna od volonterki vratila u kavez, ispovraćao se.
Bila mu je potrebna hrana za bubrežno bolesne mace. Davali su mu Ipakitin. Ono što su znali je da ga sutradan ponovo čeka infuzija. Samo su se nadali da ga ne boli jako, jer je tog dana već dobio 3 injekcije.
Sutradan je Aron dobio nove rane na svojoj glavi. Sam se izgrebao, pa su volonteri to okarakterisali kao moguću reakciju na ampulu. Međutim, te rane su bile manji problem. Problem su predstavljali bubrezi i leukemija. Tog dana je dva puta bio na infuziji, prepodne i predveče.
Još dva dana se borio, a onda su se u nedelju 12. marta opet oglasili. „Aron je danas umro, njegovo telo nije izdržalo. Žao mi je maleni, sada te više ništa ne boli. Veliko i od srca hvala svima na podršci i pomoći“, napisali su volonteri.
