Calla Wahlquist, zamenik ruralnog i regionalnog urednika za The Guardian Australia, napisala je tekst o potrebi držanja mačaka u zatvorenom, na osnovu svojih iskustava. Prenosimo ga u celosti.
„U našoj bašti nalazi se kupalište za ptice koje posećuju vilinske i crvenobrve zebe. Stavili smo ga ispod procvetalog bresta kako bi se ptičice osećale zaštićeno i duže se družile. To je nekoliko metara od naših zadnjih vrata. Većinu dana, kada sunce udari u taj deo podnih dasaka, tamo se može naći naša mačka Lori, koja leškari na sunčevom zraku i posmatra ptice kroz prozor. Ponekad, kada priskoče bliže, ona će sedeti i ispuštati male klepetuće zvukove. To je TV za mačke: obogaćujući za nju, siguran za ptice koje ga ne znaju.
Volela bih da mogu da kažem da smo to uradili zbog ptica. Ali kao nesvakidašnji broj odluka u proteklih 13 godina, uradili smo to za Lori.
Prošle nedelje je savezna vlada objavila nacrt plana upravljanja divljim mačkama, koji ima za cilj da smanji broj divljih mačaka u Australiji i zaustavi, ili čak preokrene, broj autohtonih vrsta koje su doveli do izumiranja zbog ovih visoko efikasnih predatora. Savet za invazivne vrste je reagovao pozivajući vladu Novog Južnog Velsa da uvede zakone koji zahtevaju da se mačke drže u zatvorenom prostoru.
Nisam ovde da tvrdim da mačke treba držati u zatvorenom prostoru zbog lokalnih divljih životinja – taj slučaj se ponavljao iznova i iznova i iznova. Vlasnici mačaka znaju ove argumente, i ako ih nije uverila činjenica da mačke dnevno ubijaju više od 6 miliona domaćih životinja u Australiji, ja ih neću ubeđivati.
Hajde da za trenutak stavimo ptice na jednu stranu i razmotrimo drugu, očiglednu činjenicu: mačke treba držati u zatvorenom prostoru zbog mačaka.
Lori je peta mačka sa kojom sam živela i prva koja je mačka samo u zatvorenom. Udomila sam je 2010. godine. Sledećeg meseca puni 14 godina. Četiri puta smo se selili iz države u državu i osam kuća. Nikada nije povređena. Nikada me nije probudio užasan urlik borbe mačaka. Nikada nisam imala neprospavanu noć brinući se o tome gde je ili da li će bezbedno stići kući.
Lori će, po zajedničkom dogovoru, živeti večno. Dok pišem, ona nežno hrče na gomilu zagrejanih jastučića koji su naslagani, u stilu princeze i graška, na svom krevetu pored kamina. Ona je bezbedna i ispunjena, a ptice ispred prozora se ne plaše da će nešto vrebati kroz žbunje. Držanje mačaka u zatvorenom prostoru je rešenje gde svi dobijaju.“
