Jedna od specifičnosti Biblioteke u Kostolcu, ogranka Narodne biblioteke “Ilija M. Petrović” Požarevac, je što već više od pet godina ima veoma neobičnog bibliotekara – mačku Cecu. “U svetu je pre više godina započeto uvođenje pasa ili mačaka u biblioteke i bolnice, jer se smatraju terapeutskim životinjama“, počela je Cecinu priču Renata Minić za portal Minja cat,koja je odlično poznaje.
Naime, Ceca je rođena tokom leta 2016. godine. Jednog dana, kao mače od 2 meseca, ušetala je u Biblioteku i tako, čini se, izabrala svoj dom i svoje ljude – bibliotekare. U početku su je zvali Srećko, jer su mislili da je mačak. Ali kada su shvatili da su pogrešili, dobila je ime po jednoj bibliotekarki Ceci koju su svi obožavali. I tako je počeo njen čarobni mjau-bibliotekarski život.
Rešili su da maci daju isto ime i zarad jedne simbolike. Kako nam je rekla Renata: “Duše se uvek vrate na poznato mesto, samo ne uvek u istom obliku”.
Prisustvo mace bibliotekarke je dobrodošlo od strane korisnika i gostiju koji su oduševljeni njenim prisustvom. Nikome ne smeta, čak šta više – svi žele da je vide i uživaju u njenom društvu.
Biblioteka u Kostolcu je, inače, jedna od tri biblioteke u Srbiji koje imaju mačku, ali nam je Cecina priča bila posebno inspirativna. A kako izgleda njen dan? Pa kako bi rekli – baš onako mačkarski.
Ceca se redovno vakciniše protiv zaraznih bolesti i čisti od parazita (unutrašnjih i spoljašnjih). Hranu za ovu lepoticu i pesak kupuju bibliotekari, kaže nam Renata. Ceca je sterilisana i voli da prošeta oko biblioteke, ali se brzo vrati nazad.
Još nešto obožava – da komunicira. Velika je pričalica, takav je glas prati.
Ako ste se pitali da li Ceca učestvuje u događajima koje Biblioteka organizuje, odgovor je – naravno! Ceca obožava književne večeri, jer se tada okupi puno ljudi pa se ona malkice pravi važna. Zauzme mesto u publici (naravno, u prvom redu) i ne dozvoljava nikome da je odatle pomeri. Renata nam kaže i da mnogi dolaze u Biblioteku da se slikaju sa njom, kao i da je komšije iz okoline poznaju i kada vide da je napolju, a da su zatvorena vrata, puste je unutra.
Pored Renate, koja je i rukovodilac ogranka, u ovoj biblioteci rade još dve koleginice – Nevena Vuksanović i Marija Milovanović. Ceca ih sve podjednako voli, a one o njoj potpuno jednako brinu. Njenom pojavom oduševljeni su i mnogi pisci koji su dolazili.
Jedna fantastična priča o sjajnom životu jedne mace! Nadamo da ste uživali čitajući je, barem onoliko koliko su naša srca ispunjena, jer smo imali prilike da je napišemo. Hvala puno Renati što je njenu priču podelila sa nama i svim bibliotekarima i ljudima koji brinu o ovom mjau posebnom biću.
