Maca Bibi pojavila se u jednoj firmi u blizini Subotice. Zaposleni su je hranili i brinuli o njoj, ali maca je imala povredu repa, koja je delovala stravično. U utorak 27. februara bila je na putu za Suboticu, a već sutradan su je volonteri Anima Subotica odveli kod veterinara. Nisu odmah znali šta joj se desilo sa repom, ali je plakala i jaukala od boli. Kasnije su saznali da joj je repić verovatno uvukao valjak u toj firmi.
Sutradan joj je rep i otpao, a ostao je samo patrljak. Već sledeće noći su je ostavili bez hrane i vode kako bi je pripremili za operaciju i amputaciju tog ostatka repa, to jest celog dela obuhvaćenog gangrenom. Krvna slika joj nije bila najsjajnija, ali ono što je najvažnije je bilo da je FIV i FeLV negativna.
Tako malo je delilo od sepse i smrti, ali odreagovali su najbrže moguće i zahvaljujući veterinarima spasili joj život. Dobila je ime Bibi.
Za par meseci neće se primetiti ništa i ona će biti kao i svaka druga maca, faliće joj rep, ali to neće umanjiti njenu lepotu i njenu jedinstvenost.
Rana polako zarasta, ona je od kako je kod na svaki dan u Panvetu, navikla je i da se voza biciklom, da ide peške, savršena saputnica i mačkodrugarica. Postala je sada i otresitija, pokazuje svoj mačko-karakter, buni se kada joj nešto ne prija, a dere se kada nešto želi, a ne može da objasni šta.
I da, Bibi traži savršen dom. Pročitajte ispod šta je poručila.
“Da li ću se ja ikada udomiti? Zašto mi se čini da neću? Možda smo trebali da me hvalimo kako sam dobra, mirna, samo sedim i gledam, mazim se, kandže ne puštam, ništa ne razvaljujem. Znate kako kažu puna usta hvale, a istina sačuvaj Bože.
Znači ono gore što je napisano je sve suprotno, niti sam dobra, niti sam mirna, ne gledam već snimam kao munja sve oko sebe, kandže su mi stalno spremne da ih upotrebim na nekome, mlatim šamare na koga naletim, u kupatilo ulećem i direktno na WC šolju kidišem, kantu za smeće otvaram, loptice od tekstila perfektno “tranžiram” i kad se izmorim onda se i mazim, nije to tako često, ali volim ponekad.
Da ulećem u noge dok se hoda obožavam, samo čekam kad ću nekog saplesti i izlomiti. Ali zato niko ne može da se naljuti na mene, dovoljno je samo da me pogledaju i da ih šarmiram pogledom i telom spremnim da napadne. Dom tražim u Subotici, ali stvarno nekog sa ozbiljnim živcima, i ozbiljnom tolerancijom na ogrebotine. Bibi, zvana Paki, skraćeno od Pakerica (ta mašina mi je došla glave tj repa, ali sad kad su me upoznali jasno im je i što sam nastradala).”