“Moje ime je Binks, i ja i moj brat Biksbi smo novi u divnom prihvatilištu za mace Milo’s Sanctuary! Kao mladi, bili smo ostavljeni u nečemu što se zove high-kill shelter. Ne znam tačno šta to znači, ali znamo sigurno da to za nas nije bilo srećno mesto!
Jedna spasilačka grupa nas je primila i pokušala da pronađe zauvek domove za nas dvoje, ali niko nije hteo da nas udomi! Mi smo dva srećna, razigrana bića i odlično se slažemo sa drugim mačkama, tako da smo zaista želeli stalni dom. Možda je to zato što smo skloni da se malo “koprcamo”. Biksbi i ja imamo nešto što se zove cerebelarna hipoplazija, ili skraćeno CH, što nam zvuči prilično otmeno!
To samo znači da deo našeg mozga, mali mozak, nije baš porastao na način na koji to obično raste kod mačaka, pa kada hodamo, trčimo i igramo se, imamo tendenciju da se prevrnemo, spotaknemo i ponekad padnemo. Međutim, to nam nimalo ne smeta, jer samo želimo da se zabavimo!
Kada padnemo, samo se vratimo i nastavimo dalje! Često padamo u svoje posude sa peskom, zbog čega, da, možemo postati malo neuredni, ali mi smo dobre mace koje se ne bune kada moramo da se okupamo, što je obično svaki dan.
Pa, ta spasilačka grupa navikla je na mnogo toga, a to što su imali dve mačke koje se prevrću i koje su imale tendenciju da često padaju u sopstveni izmet bilo im je malo previše, pa su kontaktirali Milo’s Sanctuary. Pitali su da li mogu da nam pomognu, i naravno, Milo je rekao da!
Dakle, otputovali smo do prihvatilišta, i nismo mogli biti srećniji! Stekli smo mnogo prijatelja – mačke I ljude! A ljudi nam govore da im izmamim osmeh svaki dan. Mi smo samo svoji, i tako nam je drago što imamo zauvek dom na ovom divnom mestu!”
