Nakon što je preživeo mnogo nevolja na ulicama Njujorka, Pikmjau (Pik) se suočio sa novom opasnom situacijom – eutanazijom. Zbog agresivnog ponašanja po dolasku u gradski azil, odmah je stavljen na listu za hitnu eutanaziju. Nažalost, to u azilima u Njujorku nije neobično i mnoge životinje tako nepravično završe svoj život, bez truda i pokušaja da im se pomogne. Kao razlog uvek navode “prebukiranost” prihvatilišta, ali ovo ipak nije jedna od takvih priča.
Naime, kada je Megan iz Puppy Kitty NYCity čula za Pikovu strašnu situaciju, nije mogla da ostane po strani, a da mu ne da drugu šansu. Došla je, preuzela ga i odvela u njihovo prihvatilište samo za mace. Međutim, spasavanje ovog žestokog četvoronožnog momka se pokazala kao težak zadatak, jer je imao ozbiljne probleme u ponašanju. Pika su glasovi najviše uznemiravali, pa je Megan odlučila da ga izoluje i umesto mačjeg društva dala mu je plišane igračke.
One su možda bile Pikovi prvi prijatelji, i kada ih je jednom dobio, nije želeo da ih pusti. Bilo je dirljivo videti kako ova uznemirena mačka počinje da se ponaša kao svaka druga umiljata maca. Ovaj napredak je, međutim, bio samo mali korak na dugom putu. Pik je ostao nervozan i svi su se nadali da će mu hraniteljski dom pun ljubavi pomoći. Ali kako su meseci prolazili, niko se nije javio da mu ponudi privremeni dom.
Na kraju, sreća se osmehnula. Pik je pronašao divnu hraniteljku koja je bila spremna da mu pruži šansu. Počeo je da pokazuje znake napretka, uživajući u istraživanju kuće i igri. Onda se dogodilo nešto neočekivano.
Pik je napao svoju hraniteljku, što je dovelo do njegovog povratka u prihvatilište. Ovo nezadovoljstvo nije značilo da Pik nije mogao da se rehabilituje; jednostavno je ukazivalo da mu je potrebno više vremena i strpljenja da postane savršena maca, nego što mu je hraniteljka uspevala da pruži.
Kada je ponovo bio spreman, druga hraniteljka sa mnogo više iskustva, po imenu Minksi – odvela ga je u svoj dom. Pik je dobio novi početak. Veterinar je prepisao terapiju, a Minksi se pobrinula da je redovno uzima dok je sledila druge savete veterinara. „Bio je izuzetno težak slučaj, ali mislim da je zaista krenuo ka potpunom oporavku“, rekla je Minksi.
Baš kao i kod ljudi, problemi u ponašanju kod mačaka se mogu lečiti strpljenjem, a ponekad i lekovima. Pik je živi dokaz za to. Niko ne zna u potpunosti kroz šta je sve prošao ili šta ga je učinilo agresivnim, ali zahvaljujući strpljenju i istrajnosti ljudi poput Megan i Minksi, Pik je postao razigran, umiljat i veoma brbljiv mačak!
Pikova priča je podsetnik da svako biće, bez obzira na to koliko je problematično, ima potencijal da se izleči i pronađe sreću uz odgovarajuću negu i ljubav.