Kada se Leks uselio u svoj novi dom, prethodni vlasnici su ga obavestili da u okolini ima dosta napuštenih mačaka. Rekli su da ne treba da brine jer su snalažljive, samostalne i neće mu smetati. Pošto nije bio mačkar, Leks je sledio njihova uputstva i pustio jadne mace na miru.
View this post on Instagram
Jednog dana primetio je jednog mačka koji je bio zaista mršav i nije mogao da odoli da mu ne stavi konzervu tunjevine. Mačak se stalno vraćao po hranu, ali nikada nije dozvolio Leksu da mu priđe.
Kako je Leks vremenom zavoleo svog malog prijatelja, postavio je sebi zadatak – da dokaže ovoj narandžastoj njuškici da mu može verovati!
View this post on Instagram
Mačak, koji se sada zove Cinabon, redovno bi dolazio do Leksovih kliznih vrata i mjaukao u potrazi za hranom. Neko vreme, kad god bi Leks napravio makar i najmanji pokret sa druge strane stakla, Cinabon bi pobegao.
View this post on Instagram
Uprkos Cinabonovom stalnom odbijanju, Leks mu je sagradio malu kućicu gde se može ušuškati nakon što je vreme u Mičigenu postalo previše hladno. Obložio je ćebadima, stavio krov na nju i postavio je napolju na tremu kako bi mačku dao do znanja da je napravljena samo za njega. Kada je pronašao, Cinabon se osećao kao kod kuće!
View this post on Instagram
View this post on Instagram
To je za njih bila prekretnica! Od tog momenta je Cinabon polako počeo da mu veruje više.
Na kraju, ovaj narandžasti dečak počeo je da uzima poslastice iz Leksove ruke, ali tek kada je prošlo godinu dana, Cinabon je konačno ušao u kuću. Od tada živi sa Leksom!
View this post on Instagram
Sada su ovo dvoje najbolji drugari, a Leks koji nikad nije bio mačkar, ne može da zamisli život bez svog mačjeg pratioca.
View this post on Instagram
Oni i dan danas odlaze u avanture, šetnje, a čini se da je omiljeni deo dana obojici – onaj momenat u kome odmaraju zajedno.
