Kad je bog životinjama delio osobine, kaže drevna legenda, mačka je bila na kraju reda, pa je dobila ostatke – od svih darova po malo. Tako je, međutim, stekla niz sposobnosti zahvaljujući kojima je uspela uspešno da izgradi suživot sa čovekom.
Drevna veza ne samo što traje i danas, nego se „upotreba“ mačke u ljudskom svetu konstantno proširuje. Poslednja istraživanja idu u pravcu iskorišćavanja mačjih čula koja čoveku mogu u različitim situacijama u kojima je mašinerija ljudskog uma, iskustva i naučnih dostignuća – nedovoljna.
Mačka je životinja koja je u mnogim segmentima neuporedivo savršenija od čoveka i može mnogo toga što je čoveku nedostižno.
Mačke imaju šesto čulo
Svaki zaljubljenik u mačke će posvedočiti, zaklinjujući se u sve na svetu, da je njegova ljubimica pametna za nevericu i da može da otkrije štošta nedostupno čoveku – predoseti nevreme, lošu vest, otkrije zagubljenu sitnicu za kojom se danima tragalo u kući ili nanjuši dolazak dalekog, ali omiljenog rođaka. U svakodnevnom govoru to se pripisuje nekim autentičnim i teško objašnjivim svojstvima i talentima koje ova vrsta životinja poseduje.
Fenomen šestog čula u prošlosti je zato često bio predmet izučavanja felinologa koji su pokušali da rasvetle ovaj složeni segment mačjeg organizma. Umesto nekakvih talenata na granici sa sferom natprirodnog otkrili su nešto što je danas gotovo opšte poznato – mačka je životinja koja je u mnogim segmentima neuporedivo savršenija od čoveka i može mnogo toga što je čoveku nedostižno.
Ima razvijenije sposobnosti njuha, sluha, vida, savršenu izbalansiranu muskulaturu i još svašta što je čini jedinstvenom u malom carstvu domaćih životinja.
