Dok je sedeo u svojoj laboratoriji proučavajući fizičke osobine svetla, mačka Isaka Njutna je želela čas da uđe u sobu, a čas da izađe iz nje. Njutn nije želeo da stalno otvara vrata ljubimcu, ne bi li mu ušla svetlost i poremetila uslove u laboratoriji, pa je odlučio da iseče kvadrat na vratima, tako da mačka može da gurne vratanca i uđe kad hoće, a da se ona sama za njom zatvore.
Isak Njutn je isekao malu rupu veličine mačke na svojim vratima i okačio neku crnu tkaninu preko nje i tako je izmišljen mačji poklopac.
U časopisu “Monthlery religious magazine”, iz januara 1863. godine, navodi se da je slavni naučnik naložio da se na vratima naprave dva otvora. Manji za mačiće i veći za mamu mačku. Tek naknadno shvatio je da bi jedan otvor bio sasvim dovoljan.
Međutim, postoje i neki dokazi da su mačja vratanca (ili barem mačje rupe) postojale vekovima pre nego što je Isak Njutn rođen.
