Nažalost, od jedne široke mačkoporodice u kojoj se mama dovijala kako ume da sačuva svoje bebe, samo su dva brata, Dobi i Bobi, preživela. Mada su živeli među ljudima, kraj solitera, bili su anoreksični, gladni i na ivici snage, ali kod ove je dvojice preovladao nagon za životom. Sada su zdravi, imaju odlične krvne slike, popravili su se i izrasli u dva prelepotana.
Crni (Bobi) je jedan pre(predljivac) koji svaku priliku koristi da ukrade malo pažnje i maženja. Kad neko uđe u sobu, automatski se postavlja u pozu za milovanje i prede glasno kao traktorčić. Njemu je jasna formula. U životu, kad ga već pukom srećom živiš, valja davati i primati ljubav ili ništa nema smisla.
Dobi je bio stidljiviji i opustio se tako što je, kad padne noć, prilazio svom čoveku i, da ne pravi mnogo halabuke, gnezdio se kraj njega. Ujutru, kad bi se čovek probudio, gledao bi ga kao da se upiškio, čekajući reakciju. Zahvaljujući puno ljubavi i pažnje, oni su sada predobre, zdrave mace, koriste posip, vole kućni život, maze se i igraju kao dečica. U procesu su imunizacije.
Molim Vas da im nađemo dom ili domove kakve zaslužuju. Dakle, mogu ići u paketu ili odvojeno, ali važno je da to bude kod osobe pune ljubavi i pažnje. Kad za to dodje vreme, kastriranje će biti obavezno.
Ljube vas Dobi i Bobi!
