Ljudi moji, kakvo sam ime dobio: Džej Ma-sladak-skro(z)-ski. Ni manjeg mačeta ni dužeg imena! Ne umem da ga izgovorim, ali garant ne umeju ni ljudovi. Malo je falilo da se zovem Dobrica, ali takvih ima milion, a ja sam, kažu, jedan u milion, najbolje mače na svetu. Pa kad su videli kako skakućem po kavezu, podsetio sam ih na spotove pevača iz komšiluka, i dadoše mi ime Džej.
Dobio sam svašta, za ova tri meseca života. Dobio sam buve, veterinar rekao da odavno nije video toliko buvljivo mače. Posle sam dobio nešto protiv buva, i to nekoliko puta. Dobio sam odlaske na spa tretman: idemo u komšijsku banju da me kupaju lekovitom vodom, pa me onda trljaju hrapavim peškirom koji liči na mamin jezik, a ja predem, predem, i pokušavam da sisam ruku koja me trlja.
Dobio sam i malu infekciju očiju, i posle i kapi za oči, i to je brzo prošlo. Dobio sam i neki auto, ali mi je bio veliki, izgubio sam se u njemu, pa sam im zahvalio, neka, još sam mali za auto, više volim da se vozim u rukama. Dobio sam i kavez u podrumu, i to veliki.
Dobio sam razne kutije da mi budu krevetac, a najviše volim neke male, tesne, u kojima mi se čini da me kutijica mazi. Dobio sam gomilu igračaka, a za dve još znamo gde su. Dobio sam i pesak, da mogu da kače na instagram slike kako se izležavam u pesku, jer to je leti u modi.
Sve u svemu, bogat sam i lep, dobar i pametan. Fali mi samo dom. Da nema nekog među vama ko bi mi to poklonio?
