Od svih zdravstvenih problema kod mačaka, crevnim parazitima se pridaje najmanje pažnje, a paradoks je da su upravo ove bolesti među najučestalijima. Tek kad vlasnici mačaka primete da njihov mezimac često ima mekanu stolicu ili proliv, da je u lošoj kondiciji i ima manjak energije, a neretko i da mačje krzno gubi sjaj – upitaju se šta to nije u redu. Kod mačića su simptomi nešto učljiviji jer se paraziti u tom uzrastu „očekuju”, pa su i vlasnici budniji, i zato, čim primete naduveni loptasti mačji stomačić, “pali im se crvena lampica”.
Lako se prenosi
Razvojni ciklus parazita Toxocara cati počinje od jajeta, kome su potrebni određeno vreme i posebni uslovi da bi sazrelo i postalo sposobno za infekciju. Zimi i u uslovima niske temperature, ovaj period iznosi nekoliko meseci, ali je u letnjem periodu potrebno najviše tri sedmice. Jaje je vidljivo jedino mikroskopom i veoma je otporno u spoljašnjoj sredini, tako da može preživeti nepovoljne uslove i do dve godine, a da u tom periodu uopšte ne izgubi sposobnost infekcije. Odrasli paraziti dugi su između pet i deset centimetara i bele su boje, pa podsećaju na tanke špagete. Vlasnici, međutim, ne moraju u svakom izmetu da ih uoče, pa mogu da prođu sasvim neopaženo.
Prelazni domaćini
Do infekcije pak dolazi veoma lako. Mačka se može zaraziti pri bilo kom izlasku napolje iz stana – u dvorište, na terasu, krov – jer tamo lako može doći do kontaminiranog sadržaja bilo direktnim unosom infektivih jaja ili ukoliko dođe u kontat s ptičjim ili izmetom glodara. Mogu se inficirati i tako što će pojesti crva, bubu, pa i manjeg glodara ili pticu koji se, inače, nazivaju „prelazni domaćini”. Mačići se najlakše mogu zaraziti putem mleka.
Larve
Od jaja se u probavnom sistemu mačke razvijaju larve, koje dalje putuju do jetre, a iz jetre delom u pluća, a delom u mišiće. Larve u plućima se prenose i iskašljavanjem, pa gutanjem ponovo dospevaju u digestivni trakt. U svom razvojnom ciklusu prouzrokuju razna oštećenja tkiva koja mogu biti pogubna i po život mačke ukoliko se ne tretiraju na vreme i adekvatnom terapijom. Paraziti ne vole čisto telo, te je stoga neophodno podići opšte stanje organizma, poraditi na imunitetu i poboljšati ishranu.
Savet veterinara
Iz ovih razloga vlasnici životinja bi trebalo da se obrate svom veterinaru koji će im preporučiti adekvatan program protiv unutrašnjih parazita s obzirom na rizik od invazije i s obzirom na preciznu dijagnozu. Veterinari nemaju ni dileme u kom je dobu mačke najpoželjnije reagovati i primeniti terapiju. Tako se smatra da je mačiće potrebno tretirati u dobi do tri meseca starosti i to svake dve nedelje, počevši od 14. dana života, a zatim u dobi od trećeg do šestog meseca života – jednom mesečno. Životinje starije od šest meseci poželjno je tretirati svaka tri meseca ili češće ukoliko je rizik da će se inficirati veći. Takođe je potrebno tretirati i mačke tokom dojenja.
I ljudi su u opasnosti
I čovek veoma lako može „zaraditi” gliste. Maženjem mačke koja je obolela, čišćenjem posude s posipom, a da posle toga ruke nisu detaljno oprali, neopranim voćem i povrćem ili dolaskom u kontakt s bilo kojom površinom na kojoj se nalaze jaja parazita, ljudi postaju lake mete upornih veoma otpornih parazita. Najugroženija su deca, jer ona mnogo češće dolaze u kontakt s mačkama, a zaboravljaju da operu ruke koje pak često prinose licu i ustima. Ukoliko dođe do infekcije, larve koje nastaju u crevima prenose se putem krvi i limfe do unutrašnjih organa i dolaze najčešće do očne duplje gde se potom učaure. Tada čovek ili dete počinje da oseća poteškoće u vidu, a bolest se razvija postepeno. U ostalim delovima tela do kojih dopru larve, najčešće ne dolazi do većih komplikacija i nakon dve godine paraziti umiru.
Preventiva
Bez obzira o kojoj se rasi ili uzrastu mačaka radi, najbolji potez je da ih preventivno ili prilikom prve, i najmanje sumnje, odvedete odmah kod veterinara, jer u suprotnom rizikujete da se opšte zdravstveno stanje mačaka znatno pogorša. A pošto ni ljudi nisu imuni na ove parazite, koji se veoma lako prenose sa životinje na čoveka, rizikujete i svoje zdravlje i zdravlje svoje dece.
Veterinari stoga nemaju nikakvu dilemu šta vam je činiti. Preventiva je dakako najbolji način da vašeg ljubimca, a samim tim i sebe, zaštitite od ovih nepozvanih gostiju.
Mere prevencije
- Redovno čistite izmet mačke jer time umanjujete mogućnost širenja zaraze
- Hranite mačku hranom za kućne ljubimce ili termički obrađenom hranom zbog prevencije prenosa invazije sirovim mesom
- Onemogućite mačkama kontakt s glodarima, ali i bilo kakvim otpacima životinjskog porekla
- Obezbedite mački redovan pristup svežoj pijaćoj vodi
- Kontrolišite redovno opšte zdravstveno stanje svoje mačke kod veterinara