U američkim domaćinstvima ima oko 85 miliona mačaka, od kojih su mnoge cenjeni članovi porodice. Šta se krije iza privlačnosti mačaka za ljude? Može li to biti njihova naizgled izbirljiva priroda? I kakav je njihov uticaj na zdravlje ljudi? Kada ljudi kažu da vole mačke, ta ljubav može biti izuzetno intenzivna. Za mnoge, mačji prijatelj je posebno pouzdano lice i uteha u vremenima usamljenosti. Da li su takvi bliski odnosi zdravi na psihičkom ili fizičkom nivou?
Genetičari, stručnjaci za zarazne bolesti, psiholozi i drugi izneli su nekoliko teorija o tome zašto mačke tako snažno utiču na neke ljude i kakav uticaj mačke mogu imati na zdravlje ljudi.
Prema DNK analizama, predak današnje domaće mačke bila je afrička divlja mačka, Felis silvestris libica, koja je živela na raskrsnici drevne Mesopotamije, Egipta, Levanta i Persije. Iako se čini da je naša veza sa mačkama počela pre oko 9.500 godina na Bliskom istoku, najraniji dokazi o međusobnom odnosu između mačaka i ljudi datiraju pre 5.300 godina u poljoprivrednom selu Kuanhucun u Kini, navodi se na Medical News Today. Egipćani su čvrsto verovali da njihovi mačji saputnici oličavaju božansku energiju.
Dr Patriša Pendri sa Vašingtonskog državnog univerziteta proučava interakcije ljudi i životinja. Ona je objavila istraživanje koje opisuje posebno jaku vezu između visoko emotivnih ljudi i njihovih mačaka. Dr Patriša je navela za MNT da diskriminatorno ponašanje mačaka može biti neodoljivo za ljude: „Suptilni i pomalo nepredvidivi odgovori koje nam mačke daju, daju nam percepciju da smo izabrani”.
Takođe je moguće, sugerišu neka istraživanja, da ne možemo a da ne smatramo da su mačke slatke zbog osobina koje dele sa ljudskim bebama. Instinktivno reagujemo na velike oči i razigrano ponašanje. Nijedna diskusija o privlačnosti mačaka ne može isključiti pominjanje njihove često urnebesne komične sposobnosti. Mačići, posebno, ulažu neobuzdanu energiju u svoju igru. Zrele mačke mogu biti jednako zabavno smešne.
Istraživači su otkrili da život sa mačkom nudi zdravstvene prednosti fizički i, posebno, psihički.
Studija iz 2009. godine, na primer, otkrila je da ljudi koji su posedovali mačku imaju manji rizik od srčanog udara od ljudi koji nikada nisu imali mačku. U istraživanju iz 2011. koje je sprovela dobrotvorna organizacija za zaštitu mačaka u Ujedinjenom Kraljevstvu Cats Protection, 93,7% ispitanika je reklo da je posedovanje mačke bilo korisno za njihovo mentalno zdravlje.
Jedna studija je pokazala da život sa više kućnih ljubimaca, uključujući mačke, može smanjiti verovatnoću da dete razvije alergije.
Prema dr Patriši, mačke „nam poklanjaju pažnju, leče našu usamljenost, pružaju udobnost, zabavu, igru, naklonost i posebnu jedinstvenu dozvolu da ih mazimo i držimo u krilu, za koje znamo da oslobađa oksitocin, koji potiskuje proizvodnju kortizola, hormona stresa”.
