Autor: dr med Jakov Rvović
pedijatar u penziji
Podržavanje dece u razvoju navike čitanja može imati dugoročne pozitivne učinke na njihov rast, razvoj i uspeh u životu, a druženje sa macama, doprineće širenju kapaciteta za empatiju.
Tekst objavljen u junskom broju časopisa Mačka.
Imate đaka kome čitanje nije zanimljivo. Ako imate i mačku ili priliku da sa njom provodite vreme, to može da se promeni. Naime, u gradu Midelburgu u Norveškoj, postoji jedan tzv. program čitanja, koji postaje sve popularniji. Organizuje su u lokalnom azilu Safe Animal Shelter i nosi naziv Priče macama (Cat Tales). Zainteresovana deca mogu da posete azil, ponesu sa sobom knjige koje vole i čitaju ih mačkama u prostorijama. One, tihe i umirujuće kakve jesu, pružaju podršku deci, stvarajući sigurno i prijatno okruženje.
Photo: Shutterstock.
Svako dete nakon čitanja bude nagrađeno igračkama, ali se uče da je najveća nagrada to što pomažu mačkama da se pripreme za udomljavanje i svoje domove. Direktor ovog azila Šeri Mendsfild, izjavila je: “Ovakav način druženja pruža deci koja su stidljiva, priliku da čitaju naglas. Oni su sami sa macama, a mace ne osuđuju, nije ih briga. One samo vole da neko sedi pored njih i priča im”.
Sa ovim zaključkom saglasni su i brojni psiholozi iz Norveške, među kojima je i dr Lizi Šiling. “Životinje predstavljaju idealnu publiku koja deci pokazuje naklonost i pažnju, što podstiče čitanje. To kod dece budi samopouzdanje, jer ih mace pažljivo slušaju, ne prekidaju ih, ne bune se. Dodatno, brojna istraživanja potvrđuju da interakcija sa životinjama pomaže u smanjenju krvnog pritiska, otkucaja srca i hormona stresa.”
PROGRAMI U EVROPI
Norveška nije jedina zemlja u Evropi gde se organizuju programi čitanja mačkama u kojima učestvuju deca. U Nemačkoj, na primer, postoji nekoliko takvih biblioteka i organizacija, kao što je je biblioteka Fürth koja omogućava deci da čitaju mačkama i unapređuju svoje čitalačke veštine. U nekim gradovima Švajcarske postoje takođe programi čitanja koji uključuju mačke. Cat Reading Club je program u ogranizaciji Švajcarskog društva za zaštitu životinja (Société genevoise pour la protection des animaux) koji podstiče decu da čitaju mačkama u lokalnim bibliotekama. U Francuskoj takođe postoje slični programi. Recimo inicijativa Bibliochat u okviru koje se dovode mace u biblioteke, da im deca čitaju.
Kao lekar pedijatar, saglasan sam sa svime što je rečeno. Čitanje, verujem, oplemenjuje dušu i onome ko čita i ko ga sluša. Obe strane, u ovom slučaju deca i mace, oslobađaju se straha i bojažljivosti, grade međusobno poverenje, kovitlaju misli i maštu, stvaraju i neguju osećaje sreće, dobrote i radosti. Kada deca čitaju onima koji ih slušaju, to doprinosi i emotivnoj stabilnosti.
Samo čitanje, s druge strane, donosi i brojne prednosti. Evo nekoliko ključnih.
Razvoj jezičnih veština
Čitanje pomaže deci da razviju bogat rečnik, poboljšaju gramatičku strukturu govora, prošire svoje razumevanje jezika i razviju komunikacijske veštine.
Razvoj kognitivnih sposobnosti
Aktivnost čitanja podstiče razmišljanje, koncentraciju, pamćenje i logiku. Deca koja redovno čitaju, razvijaju bolje kognitivne sposobnosti, kao što su rešavanje problema i analitičke veštine.
Razvoj mašte i kreativnosti
Čitanje knjiga podstiče dečiju maštu, omogućavajući im da vizualiziraju likove, prostor i događaje. Ova vrsta kreativnosti može biti korisna u svim aspektima daljeg života.
Poboljšanje veštine čitanja
Redovno čitanje pomaže u poboljšanju veština čitanja, kao što su brzina čitanja, tečnost, reazumevanja teksta i interpretacija onoga što je pročitano. Što više čitaju, to će postati veštiji i samopouzdaniji.
Razvoj empatije i socijalnih veština
Kroz čitanje priča s različitim likovima i situacijama, deca mogu razviti empatiju i bolje razumevanje drugih. Deca koja čitaju mogu se stvore u situacijama o kojima čitaju i poistovete sa ličnostima o kojima čitaju, te tako stvaraju širinu razmišljanja koja se svakom novom knjigom daleko povećava. Ovo može pomoći u razvoju njihovih socijalnih veština, kao što su saosećanje, razumijevanje perspektive drugih ljudi i sposobnost komunikacije s drugima.
Proširenje znanja i svesti
Čitanje omogućava deci da steknu nova znanja, otkriju nove ideje, različite kulture i svetove. To može proširiti njihovu svest o svetu oko njih i podstaći njihov interes za učenjem.
Poboljšanje koncentracije i samodiscipline
Aktivnost čitanja zahteva koncentraciju i samodisciplinu kako bi se posvetili tekstu i pratili priču. Redovno čitanje može pomoći deci da razviju ove važne veštine.
Podržavanje dece u razvoju navike čitanja može imati dugoročne pozitivne učinke na njihov rast, razvoj i uspeh u životu, a druženje sa macama, doprineće da šire kapacitet za empatiju, grade osećaj odgovornosti i tako rastu u dobre ljude.
Čitajući šta su rekli i brojni drugi stručnjaci o ovom programu čitanja mačkama, pažnju mi je privukla i činjenica koja se često zaboravlja: prijateljstvo sa životinjama nosi brojne prednosti, koje su stare koliko i vreme. Oduvek smo bili u interakciji sa njima, a ta veza između ljudi i životinja je bila i još uvek je – vrlo važna. Ideja čitanja mačkama ili drugim životinjama, kao što su psi, realizuje se i u brojnim školama u svetu, knjižarama i terapijskim centrima. A ako se desi da zaboravimo pomenutu činjenicu, setimo se da je uticaj životinja, konkretno i mačaka, na dobrobit dece dokazan brojnim naučnim studijama. Tako da deci druženje sa macama može doneti samo benefite, a kada se tome dodaju i brojne prednosti čitanja – spajanjem te dve stvari mnogo možemo da učinimo za napredak deteta. Samo se pitam, da li je moguće organizovati ovakav program kod nas? Pitanje je, dakako, retoričko.