Najzagonetniji od velikih divljih mačaka, snežni leopard često se naziva Duhom planina. U Nepalu čak postoji izreka da je “teže videti snežnog leoparda nego videti Boga”. Ova neuhvatljiva divlja mačka živi u jednom od najnegostoljubivijih sredina na zemlji – planinskim vencima na velikim nadmorskim visinama u centralnoj i južnoj Aziji.
Snežni leopard je mačka koja je ranije svrstavana u rod Panthera. Međutim, kasnije su ih svrstali u zaseban rod – Uncia. Zajedno sa oblačastim leopardom predstavlja sredinu između takozvanih velikih mačaka i manjih vrsta, s obzirom na to da snežni leopardi ne riču, iako imaju hrskavičavu podjezičnu kost koja se smatra da omogućava velikim mačkama da riču.
Naveden je kao ranjiv na IUCN Crvenoj listi jer se procenjuje da globalna populacija broji manje od 10.000 zrelih jedinki i očekuje se da će se smanjiti za oko 10 procenata do 2040. godine. Preti mu krivolov i uništavanje staništa usled razvoja infrastrukture.
Krzno snežnog leoparda je mekano, debelo, beličasto do sivo sa crnim mrljama na glavi i vratu i velikim rozetama na leđima, bokovima i gustom repu. Trbuh mu je beličast. Krzno mu je gusti, a telo zdepasto, sa kratkim nogama. Uz to, nešto su niži od ostalih mačaka iz istog roda.
Adaptiran je na život u hladnom, planinskom području. Njegove male, zaobljene uši pomažu da se minimizira gubitak toplote. Njegove široke šape dobro raspoređuju telesnu težinu za hodanje po snegu, a osim toga imaju krzno sa donje strane za lakše prijanjanje na strmim i nestabilnim površinama. Dugačak i fleksibilan rep pomaže u održavanju ravnoteže na stenovitom terenu.
Žive usamljeničkim životom, a aktivni su uglavnom u zoru i rano uveče. S obzirom da su samotnjaci, mužjak i ženka se sreću samo u toku parenja – između januara i marta.
