Pročitajte Duškovu toplu priču koju je sa nama podelila njegova vlasnica Jelena Savić i čestitajmo mu rođendan svi zajedno.
“Bila je to ljubav na prvi pogled. Čim sam ga ugledala na oglasu, njegov pogled pun topline i njegov žuto- beli krzneni plašt, nisam mogla da mu odolim. Još plus, iza njega je bio jedan veliki pas, što mi je govorilo to da je u pitanju dobar i društveni mačak koji se uklapa apsolutno gde god da ga pustite… Za mene je to bio najlepši mačak koga sam videla u životu.
Krenuli smo iz Beograda u Kikindu po njega u novembru 2018. godine. Uživo je bio još slađi, još lepši, umiljat i veseo, skakao je sa ostalim macama i igrao se. Bilo nam je isprva žao da ga odvojimo od te porodice maca i kuca u kojoj je bio, ali nadali smo se da će se vezati za nas i da ćemo mu mi postati nova porodica koju će zavoleti.
Tako je i bilo. Kada je stigao u svoj novi dom imao je svega par meseci. Izašao je iz transportera i radoznalo gledao krupnim okicama svoje novo okruženje. Već te večeri spavao je pored nas kao da smo oduvek zajedno, bezbrižno i slobodno.
Mačak Duško sada je deo nas, ne bi mogli da zamislimo život bez njega. Svaki njegov rođendan 14. septembra slavimo zajedno. Sada puni pet godina i moglo bi se reći da je veliki mačak, ali u duši je još uvek jedan mališan koji se samo igra, skače, i traži pažnju. Čak i noću. Tada najviše traži da ne bude sam. Zna da lupa šapicama u vrata kao odrastao čovek koji hoće da ga pustite u spavaću sobu.
Čist je i uredan, naviknut na posip. Za razliku od nekih maca koje baš i ne daju da ih mazite, mačak Duško dozvoljava sve vrste izliva ljubavi, pa čak i nošenje u naručju, ljubljenje po glavi i vratu, maženje po stomačiću za koji kažu da je najosetljiviji deo tela kod mačaka.
Svuda nas prati po kući gde god da krenemo, u kuhinju, kupatilo, radnu sobu, samo da je sa nama. Kada kuvam, on sedi i posmatra. Kada mi je teško, on me pomazi šapicama po licu, kao da zna i oseća da mi je potrebna uteha. Kada zadremam na kauču on legne pored mene i isto drema.
Probudimo se jedno pored drugog povezani, tako što ja njemu držim šapicu u ruci ili je on stavi preko mene, kao da me čuva. I da, Duško voli da spava na leđima, što je meni isprva bilo čudno, spava sa raskrečenim nogama na leđima, i vidi se samo beli stomačić, dok su šapice okrenute na gore. Valjda to pokazuje njegovu potpunu opuštenost i bezbrižnost. Od poslastica najdraže su mu bombonice od mačje trave. Prosto je lud za njima.
Iako voli da grebe nameštaj i iako ostavlja svoje dlake svuda po stanu, mi ga obožavamo i promenio nam je život na bolje, pokazao nam je šta je to bezuslovna, neizmerna ljubav i odanost kakvu samo kućni ljubimci mogu čoveku da pruže.”
