Krajem prošlog meseca jedna Arijana, čula je uporno mjaukanje kao molbu za pomoć. Zaustavila se kako bi potražila izvor zvuka. Kako je padala noć, vazduh je bio težak od kiše, a temperature su počele da opadaju. Arijana je pretražila područje u potrazi za uplakanom mačkom i videla malo smoking mače na ivici puta, sasvim samo.
Tražila je svuda, ali nije mogla da nađe mačku ili braću i sestre. Usamljenom mačetu je bilo hladno i bilo je izuzetno gladno, pa ga je Arijana uzela u svoje naručje i odnela kući. Očistila je mače, nahranila ga je i smestila na toplo. Posegnula je do lokalne spasilačke organizacije, Chatons Orphelins Montreal, kako bi osigurala da mače dobije odgovarajuću negu i pažnju koja mu je potrebna.
Bez oklevanja, Selin i njen tim iz spasilačke ekipe organizovali su prevoz i odlazak kod veterinara. “Procenjeno je da je mače staro tri nedelje, teško samo 310 grama po dolasku. Bila je ženkica i bila je toliko gladna da je vrištala iz sveg glasa da je nahranimo”, rekla je Selin.
Posle dugog dana, mače, po imenu Rain (Kiša), odvedeno je u hraniteljski dom gde su mogli da je hrane na vreme i brinu o njoj danonoćno. Hranjena je svaka četiri sata da bi se povećale njene šanse za preživljavanje.
Pod budnim okom i nežnim dodirom hraniteljke, mače je počelo da dobija na težini, krzno joj je zablistalo. Čim je osetila nalet energije, počela je da istražuje. U to vreme bila je veličine dlana, ali je imala snažnu volju za životom. Jela je do mile volje i čvrsto spavala.
Kako je rasla, njena radoznalost i želja za avanturom su rasle. Konačno je došlo vreme da Rain upozna Selininu mačku i druge mace koje su čekale na domove. Kad ih je ugledala, odmah se sklupčala pored njih, gnječeći jednog od svojih prijatelja. Njeni nekada gladni, usamljeni jauci ustupili su mesto zadovoljnom predenju. Rain je dobila divan zaobljeni stomačić i sada je okružena krznenim prijateljima i divnim ljudima koji o njoj brinu.
Ima li šta vrednije od spasenog života i zahvalnosti koju pokazuju zbrinute životinje?