Mehanizam ovog vida mačjeg oglašavanja još uvek nje sasvim istražen i ne zna se sa sigurnošću – šta tačno omogućava mačkama da predu. Jedna teorija kaže da im to omogućavaju laringealni i dijafragmatični mišići. Neki tvrde da mace predu uz pomoć podjezične kosti, a postoji i teorija koja kaže da je za to odgovoran centralni nervni sistem mačke.
Jedno objašnjenje je i to da mišići grkljana trepere i tako ograničavaju protok vazduha, a kada se ti mišići opuste i dozvole vazduhu da prođe dolazi do trzaja frekvencije 25-150 vibracija u sekundi.
Novija teorija je da mačke predu kada se endorfin – hormone sreće oslobodi u mačjem mozgu. Ovo takođe ima smisla zato što se taj hormon oslobađa u trenutcima zadovoljstva ali i bola, a poznato je da mace predu u oba slučaja.
Zanimljivo je to što one ne mogu u isto vreme da mjauču i predu.
Pume i kuguari su predstavnici velikih mačaka koji predu, dok lavovi i tigrovi to ne mogu. Objašnjenje se najverovatnije krije u podjezičnoj kosti koja se kod lavova i tigrova sastoji i od hrskavice i tako im omogućava riku, ali sa druge strane ih sprečava da predu.
Ovaj predivni zvuk koji svi volimo da čujemo i dalje je prava misterija i ne možemo sa sigurnošći da tvrdimo kako ga mačke proizvode. Za sada nam ostaje samo da uživamo u vibracijama koje nam mace pružaju i divimo se prirodi koja im je to omogućila.
