Hteo bih da se predstavim. Ja sam Djui âdirektorâ u knjižari u PanÄevu. Ime sam dobio po mom drugaru kojeg nikad nisam upoznao, ali su mi priÄali o njemu. To je maÄor koji je živeo i radio u jednoj biblioteci u Ajovi.
Mene je naÅ¡la drugarica vlasnice knjižare i dovela me ovde gde mi je super. Ubrzo sam postao direktor. MeÄutim, jednog dana, Branka (vlasnica knjižare) je dovela jedno maÄe i obeÄala mi da Äe mi biti pomoÄnik. Nazvali su ga Äeda.
Jako sam se obradovao, jer stvarno ne mogu sve sam. Da sredim knjižaru i rasturim sve, da se umiljavam oko svake mušterije (naravno da bi nešto kupili, ne zato sto uživam u tome), pregledati svaku kutiju i proveriti da li je dobra.
Ali zamislite moj užas, kada sam shvatio da Äeda nema nameru da mi pomogne. On se samo mazi i sedi u krilu, a kada treba da se radi, njega nigde nema.
A pre nekoliko nedelja mi je dovela joÅ¡ jedno maÄe. Navodno privremeno, dok se ne udomi. Ali to je u poÄetku rekla i za Äedu. Zamislite moj užas, kada sam shvatio da je to mala devojÄica… pa ona ne može da radi ovaj fiziÄki težak posao.
