Marinko Stidljivko traži dom. Njegova starateljka Senada posvetila mu je pesmu.
Photo: Senada Jakupović.
Pričali mi da sam lep,
pravi mačiji baja…
ipak su me napustili…
komšije… iz kraja…
Mokar, bolestan i malen,
cvilkio sam sasvim tiho,
prolazili sati, dani,
vapaj nije čuo niko…
Bez skloništa i bez hrane,
iscurela sva mi snaga,
pluća mi se prehladila…
stigao sam do rajskog praga…
Klonuo sam, skroz bez nade,
sklupčao se ispod kola,
zgrabiše me ruke jake,
punog buva, suza, bola…
I odjednom, tople supe…
toplo ćebe…topla voda…
dok ja spavam svi šapuću,
na prstima tad se hoda..
Danju brižno zagledaju,
(ne spavaju ni po noći),
da li jedem, da li dišem,
da li mi se telo koči…
Četri dana ljuta borba,
da ozdravim i preživim,
da prodišem i procvetam,
lepe dane da doživim..
Za dom, ljubav i druženje,
javljam sada da sam spreman,
mršuljav sam, al da znate,
kad porastem biću neman…
Marinko je nežan mačić, star oko 7 meseci. Vakcinisan, socijalizovan sa macama i ljudima, malo stidljiv u početku. Kastracija obezbeđena.