Svetlana Lalović je prvi međunarodni felinološki sudija iz Srbije, i jedina kvalifikovana za ocenjivanje svih rasa mačaka (all-breed judge). Osnivač je Društva ljubitelja mačaka i odgajivača Le PETit, koje radi u okviru najvećeg svetskog felinološkog sistema – World Cat Federation. Upoznali smo je na ovogodišnjem Mrnjau festu, gde smo mogli da je vidimo u ulozi sudije, ali i organizatora ocenjivanja i takmičenja rasnih mačaka. Imali smo puno pitanja za nju i želeli smo da saznamo više o njenom interesantnom zvanju, ali i da naučimo više o mačkama od nekog ko ih tako dobro poznaje – pa se rodila ideja intervjua koji je pred vama.
Sa felinološkim sudijom Svetlanom Lalović, razgovarala je urednica portala Minja cat, dr Jelena Rvović Jelić.
2017. godine ste položili zvanični sudijski ispit i tako postali prvi međunarodni felinološki sudija iz Srbije. Za koji ste posao tada postali svetski priznat stručnjak ili, drugim rečima, da objasnimo čitaocima – šta je posao felinološkog sudije?
Felinološke sudije su ovlašćene da ocenjuju i rangiraju mačke na zvaničnim međunarodnim izložbama. Prva zabeležena izložba mačaka je održana pre 150 godina, tačnije 1871. godine u Kristalnoj palati u Londonu. Bile su prisutne angore, persijanke, sijamke, britanke, prva abisinka ali i mnoge druge u Evropi do tada neviđene mačke. Sistem takmičenja i ocenjivanja mačaka od tada do danas se razvijao i nadograđivao, ali se od tog početka do danas zasniva na standardima rasa. Sudije pažljivo pregledaju svaku mačku, ocenjuju konstituciju i spoljni izgled, boduju i rangiraju mačke prema detaljnim standardima za svaku pojedinu rasu.
Nakon što pregleda mačku, sudija vlasniku usmeno iznese svoja zapažanja. Odgajivači na osnovu sudijskih saveta odlučuju koju macu će da zadrže za dalji odgoj. Cilj felinoloških sudija i odgovornih odgajivača je da se u odgoju zadrže mačke koje odgovaraju opisu u standardu rase. To je jedini način se mačje rase čuvaju i razvijaju!
Na kraju ocenjivanja svaki vlasnik dobije pismeni sudijski izveštaj kao i sertifikat sa ocenom. U finalu takmičerskog dana najbolje od najboljih maca kvalifikuju se za dalja nadmetanja za prestižne titule,u našem slučaju World Cat Federation titule, što je veliko priznanje i podstrek odgajivačima u daljem radu.
Kako izgleda put koji mora da se pređe da bi neko mogao da postane felinološki sudija?
Put do zvanja međunarodnog felinološkog all-breed sudije je dugačak, i puno zavisi od okolnosti u kojima živite, slobodnog vremena, podrške porodice i, svakako, finansija.
Budući sudija obuku započinje stažiranjem na međunarodnim izložbama kao pomoćnik sudije (steward). Nakon propisanog broja izložbi i dobrih ocena, uz ostale zahteve (višegodišnje članstvo u federaciji, mačka sa najvišom titulom i drugo) stjuard polaže preliminarni ispit i eventualno postaje kandidat za WCF sudiju (student judge). Od tog trenutka, zapravo započinje pravi rad – stažiranje na izložbama mačaka po celoj Evropi uz odabrane mentore.
Nakon propisanog (ne malog) broja sertifikata o stažiranju, pozitivnih ocena, završenih seminara o mačjoj genetici, morfologiji, odgoju i drugih uslova, kandidat stiče pravo da polaže prvi od četiri sudijskih ispita.
U međunarodnom felinološkim sistemima ukupno je priznato oko 100 raličitih rasa mačaka. Osim popularnih rasa, postoje i mnoge manje poznate ili veoma retke autohtone rase mačaka, na primer manks ili kurilski bobtejl. Kao licencirani all-breed sudija, dužna sam da naizust znam standarde svake rase, jer nikada ne znam koja retka rasa može da mi se pojavi na sudijskom stolu.
Potrebno je najmanje 6-7 godina intenzivnog rada i posvećenosti da se ispune svi uslovi i polože svi ispiti. Interesantno je zapažanje jednog kolege – četiri puta više ljudi je letelo u svemir nego što ima all-breed sudija u World Cat Federation!
Recite nam nešto više o World Cat Federation, kakva je to organizacija?
World Cat Federation je najveća međunarodna federacija felinologa i ljubitelja mačaka, sa sedištem u Nemačkoj. WCF je u Parlamentu Evrope u Strazburu ovlašćen za učešće u procesima procene, predlaganja i donošenja zakonskih akata vezanih za zaštitu i dobrobit životinja. WCF donosi standarde za rasne mačke, školuje sudije za ocenjivanje i organizuje izložbe mačaka. Osnivač i predsednica federacije je Aneliz Hakman, prava felinološka legenda.
Da li je rad u okviru federacije i prilika za upoznavanje sa ljubiteljima mačaka iz Evrope i sveta?
Tokom stažiranja, a kasnije i kao pozvani sudija proputovala sam “pola sveta”. Posebno izdvajam učešće na World Cat Congress-u 2016 u Bangkoku i seminaru “Breeders of Excellence” u Šangaju 2019.godine, gde sam održala predavanje o istoriji rasa koje su potekle sa tla Azije, tačnije iz Sijama, današnjeg Tajlanda. Za koji dan krećem u Indoneziju da sudim na dve velike izložbe, a potom me očekuju u Vijetnamu!
Krajem prošlog meseca, tačnije 29. i 30. oktobra, održan je 8. po redu Mrnjau fest, u Hotelu Jugoslavija u Beogradu, koji organizuje Vaše Društvo Le PETit. Po čemu je Mrnjau Fest poseban, u odnosu na druge slične manifestacije?
Ideja ljubitelja mačaka okupljenih u Društvu Le Petit i moja lična, bila je da mace predstavimo i približimo što široj publici. Srbija je zemlja tradicionalno orjentisana više na kinologiju, i kod nas se o mačkama malo zna i vlada dosta predrasuda. Posebno se malo zna o rasnim mačkama, te je kod nas uvreženo da je svaka čupava mačka persijska, a svaka siva je ruska plava.
Ideja vodilja Mrnjau Festa od početka je bila da se široka javnost edukuje i istovremeno zabavi, jer znanje se najbolje upija kroz zabavne sadržaje! Poželeli smo da upriličimo jedan novi sadržaj – vikend tokom koga će svi uživati u dobrim vibracijama, baš onakvim kakve mace proizvode dok predu.
Tako se 2014. rodio prvi Mrnjau Fest, koji je ostao upamćen po neverovatnom broju nasmejanih lica. Ohrabreni, nastavili smo u istom tonu i maniru – da širimo osmehe i ljubav prema macama. Mnogi gradovi u Evropi mogu se pohvaliti cat caffe-ima, ali samo Beograd ima Mrnjau Fest!
Hvala puno dragoj Ceci na izdvojenom vremenu za naš portal i divnom razgovoru iz koga se što šta može naučiti novo o macama.
