U prethodnom tekstu koji smo napisali u saradnji sa veterinarom Vladimirom Joksimovićem, bavili smo se sterilizacijom mačaka. Odlučili smo da razdvojimo tekstove o sterilizaciji i kastraciji jer ove teme, iako usko povezane, smatramo izuzetno značajnim, pa je samim tim i važno da se naglase svi detalji koji će biti značajni za vlasnike i staratelje maca. U ovom tekstu saznajte sve o kastraciji, samom postupku, njenoj važnosti, toku oporavka.
Kako nam je na samom početku rekao naš sagovornik kastracija podrazumeva hirurško uklanjanje testisa mačora, a procedura se radi u totalnoj anesteziji. Mačori se od kastracije brže oporavljaju nego ženke nakon sterilizacije, ali je takođe potrebno, post-operativno, ispoštovati standarde higijene i mirovanja. Kastracija moze biti urađena u bilo kom životnom dobu ukoliko je mačak zdrav i sposoban da se anestezira.
U prethodnom tekstu o sterilizaciji, veterinar Joksimović nam je rekao da se kastracija mužjaka preporučuje sa oko 7-8 meseci starosti. “Istraživanja su pokazala da je za pravilan razvoj kostiju i mišića potreban hormon testosteron koga luče polne žlezde i zbog toga je u jednoj studiji iz Britanije navedeno da je pri ranoj kastraciji (sa oko 12 nedelja starosti) utvrđen procentualno veći broj preloma butne kosti nego što je to slučaj kod mačora koji su kastrirani u kasnijem periodu”, navodi veterinar.
Da li je potrebna posebna priprema za kastraciju i ako jeste – kakva?
Priprema za kastraciju podrazumeva uklanjanje hrane i vode pre uvođenja u anesteziju, a taj period zavisi od vrste anestezije koja se koristi pri kastraciji.
Pitali smo našeg sagovornika i koje se bolesti sprečavaju blagovremenom kastracijom mačora. Kako nam je rekao, ako govorimo o mačorima koji izlaze napolje, oni kastracijom gube polni nagon, a time i želju za lutanjem i smanjuje se verovatnoća sukobljavanja vezana za odbranu teritorije. Zanimljivo je napomenuti da nekastrirani mužjaci imaju teritoriju od oko 5 kvadratnih kilometara.
Kastracijom se značajno umanjuje verovatnoća prenošenja pojedinih virusnih bolesti (prvenstveno FIV i herpes virus) i verovatnoća zadobijanja ujednih rana koje, ukoliko se nepravilno tretiraju, mogu predstavljati žariste bakterijske infekcije koja se moze proširiti po organizmu. Takođe, mužjaci koji lutaju su pod većim rizikom da stradaju od pasa i saobraćaja. Kod kućnih mačora kastracijom se sprečava obeležavanje prostora uriniranjem što utiče na kvalitet odnosa vlasnika i mačke kao i potencijalna agresija prema vlasnicima.
Takođe, kastrirani mačori, koji izlaze napolje, su psihički stabilniji i nemaju želju za lutanjem, smanjuje se verovatnoća zaražavanjem virusima i zadobijanja ujednih rana, znatno im produžava život, dok kućni mačori pored psihičke stabilnosti ostvaruju i prisniji odnos sa vlasnikom.
Koliko dugo traje oporavak mužjaka nakon kastracije?
Oporavak mačora traje jedan do dva dana, kraće nego kod sterilizacije ženki, ali i dalje insistiramo na dobroj higijeni, smanjenju fizičke aktivnosti post-operativno i sprecavanju lizanja rane.
Veterinar nam je rekao i da postoji zabluda da su mačori koji su kastrirani u mlađem dobu podložniji opstrukciji donjih urinarnih puteva kao i da se mačori, kao i mačke, nakon procedure kastracije naglo ugoje i na dalje imaju problem sa telesnom težinom.
Za kraj razgovora, pitali smo veterinara Joksimovića i da li bi rekao da je podjednako neophodna sterilizacija mačaka, kao i kastracija mačora – ili postoji više zdravstvenih i opravdanih razloga za sterilizaciju mačke? On nam je odgovorio da su kastracija i sterilizacija podjednako značajne i neophodne i treba insistirati na njima…
Podsetite se našeg teksta o sterilizaciji mačaka OVDE.
Vladimir Joksimović je studirao na Fakultetu Veterinarske medicine u Beogradu, a diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu, departmanu za veterinarsku medicinu, u Novom Sadu. U veterinarskoj ordinaciji “Zoohome” je, po osnivanju, bio angazovan kao spoljni saradnik, a od januara 2020. je stalno zaposlen. Prve kontakte sa kliničkom praksom imao je tokom studija, volontirajući na Klinici za male životinje Veterinarskog fakulteta u Beogradu kao i u veterinarskoj ordinaciji “Dr Dulitl”. U tom periodu , u okviru IVSA programa razmene studenata boravio je u Varšavi (Poljska) i Brnu (Češka) u eminentnim klinikama za male životinje. Po diplomiranju, završio je pripravnički staž u veterinarskoj ordinaciji “Dr Dulitl”, a nakon toga bio i stalno zaposlen u toj ordinaciji gde se bavio slučajevima vezanim za internu medicinu pasa i mačaka. Vladimir je 2012. godine završio modularni Program kontinuirane edukacije iz medicine mačaka (ISFM, University of Sydney). Od tada pa do danas boravio je na nekoliko specijalizovanih klinika u Velikoj Britaniji koje se bave medicinom mačaka. Iz ove oblasti posebno je zainteresovan za infektivne bolesti mačaka i zdravstvene probleme starijih I gerijatrijskih pacijenata (gastrointestinalne, onkološke, endokrine kao i bolesti gornjih urinarnih puteva). Pored navedenog, uže oblasti interesovanja su mu i ultrazvučna i rendgenska dijagnostika kao i klinička patologija. Od 2014. uporedo sa kliničkom praksom uključen je u industriju hrane za pse i mačke kao veterinar-konsultant. Član je ISFM-a I SASAP-a.
