Većina sadašnjih i potencijalnih vlasnika mačaka gaji u svojim domovima kućne biljke. Ono što treba da znamo jeste koje su biljke štetne za mačke, a koje nisu. Evo detaljnih informacija od strane našeg sagovornika, veterinara Vladimira Joksimovića.
Mačka je, kao što znamo, vrlo oprezna životinja i, za razliku od pasa, pazi šta jede i zbog toga je trovanje hranom vrlo retka pojava kod mačaka. Od ovog pravila odstupaju uvek radoznali mačici pa je ova kategorija najzastupljenija kada govorimo o `konzumiranju` biljaka. Takođe, treba imati u vidu da je mačkama neophodno obezbediti travu za grickanje kako bi mogle da regulišu probavu u sebe unetih dlaka od lizanja.
Ukoliko to ne uradimo, ali i ne ponudimo alternativno rešenje u vidu suve hrane za izbacivanje dlaka (hairball control, suva hrana), mačka može svoju pažnju usmeriti na potencijalno opasne biljke. Kontakt sa određenim biljkama može izazvati iritaciju kože i sluzokože, udisanje polena može izazvati iritaciju očiju i sluzokože gornjih respiratornih puteva, a u slučaju da mačka pojede biljku to može izazvati iritaciju gastrointestinalnog sistema i povraćanje.
“Poslednje što treba navesti kada govorimo o potencijalnim rizicima, ali i najvažnije što treba znati, je da gostima koji nam dolaze u posetu naglasimo da nam ne poklanjaju bukete cveća sa ljiljanima, oni mogu biti smrtonosni za našu mačku!”
Ljiljanima (latinski naziv Lilium spp) treba posvetiti posebnu pažnju jer je ova vrsta vrlo toksična za mačke, a svi delovi biljke predstavljaju opasnost. Mačka se može otrovati ako pojede ili poliže list ljiljana ili pak, ukoliko prođe pored biljke i kontaminira krzno polenom koji, ližući krzno, unese u digestivni trakt. Uslediće ostećenje bubrega koje, ukoliko se brzo ne reaguje dovodi do otkazivanja bubrezne funkcije i završava se fatalno. Visoko na spisku toksičnih vrsta biljaka je i Hemerocallis spp.
Još neki od primera vrlo toksičnih biljaka je vrsta Rhododendron sp (koja uzrokuje neurološku, gastrointestinalnu i kardiovaskularnu disfunkciju), vrste Convallaria majalis, Digitalis purpure, Asclepias spp., Urginea maritima. koje sadrze kardijacne glikozide (uzrokuju kardiovaskularne i gastrointestinalne poremecaje), vrsta Ricinus comunis (uzrokuje gastrointestinalne i neurološke poremecaje). Sve gore navedeno deluje prilično zastrašujuće za današnje vlasnike mačaka, ali ovaj tekst i treba da probudi pozornost ljudi i pomogne im da stvore pravu sliku o tome koliko trovanje biljkama može biti ozbiljno i opasno.
U nastavku teksta je spisak ostalih, najčešćih vrsta kućnih biljaka koje predstavljaju opasnost:
Amaryllis
Aphelandra
Azalea
Ricinus
Solanum
Dendranthema
Codiaeum
Cyclamen
Epipremnum aureum
Dieffenbachia
Alocasia
Caladium
Ilex
Hypoestes phyllostachya
Hyacinthus
Hedera
Kalanchoe
Viscum
Nerium oleander
Ornithogalum
Senecio
Umbellatum
Schefflera
Aphelandra.
Napomena je da spisak nije potpun i da se u slučaju sigurnosti ili sumnje da je mačka bila u kontaktu sa biljkom treba što pre potražiti pomoć veterinara. Sve renomirane veterinarske ordinacije imaju informacije i spisak opasnih biljaka.
Simptomi trovanja mogu biti različiti, ali su u većini slučajeva mučnina sa pojačanom salivacijom i povraćanje prvi klinički znaci da je mačka, potencijalno, otrovana. Ostali simptomi, u zavisnosti od vrste biljke uključuju dijareju, slabost, depresiju, otežano disanje, šok. Pomoć veterinara je neophodna, a prva pomoć koju vlasnici mogu da pruže je izazivanje povraćanja 3%-nim hidrogenom i davanje medicinskog uglja. Naravno, ništa od ovoga se ne preporučuje bez brže konsultacije sa veterinarom, već je preporuka šta treba imati u kućnoj apoteci.
“Na kraju, svaki vlasnik mačke bi trebao znati koje biljke gaji u kući (a iz mog iskustva to često nije slučaj), a potencijalnim vlasnicima bi trebalo skrenuti pažnju na ovu temu. U mojoj praksi sarađujem sa dosta ljudi koji se bave spasavanjem i udomljavanjem uličnih i napuštenih mačaka i mogu reći da su oni vrlo informisani i svesni opasnosti ove vrste, i daju dobre i korisne informacije novim vlasnicima. Takođe, odgajivači sa kojima sarađujem imaju vrlo visoke standarde prilikom prodaje mačića pa su, na sreću, zbog svega navedenog, slučajevi trovanja biljkama retki”, navodi veterinar Joksimović.
Vladimir Joksimović je studirao na Fakultetu Veterinarske medicine u Beogradu, a diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu, departmanu za veterinarsku medicinu, u Novom Sadu. U veterinarskoj ordinaciji “Zoohome” je, po osnivanju, bio angazovan kao spoljni saradnik, a od januara 2020. je stalno zaposlen. Prve kontakte sa kliničkom praksom imao je tokom studija, volontirajući na Klinici za male životinje Veterinarskog fakulteta u Beogradu kao i u veterinarskoj ordinaciji “Dr Dulitl”. U tom periodu , u okviru IVSA programa razmene studenata boravio je u Varšavi (Poljska) i Brnu (Češka) u eminentnim klinikama za male životinje. Po diplomiranju, završio je pripravnički staž u veterinarskoj ordinaciji “Dr Dulitl”, a nakon toga bio i stalno zaposlen u toj ordinaciji gde se bavio slučajevima vezanim za internu medicinu pasa i mačaka. Vladimir je 2012. godine završio modularni Program kontinuirane edukacije iz medicine mačaka (ISFM, University of Sydney). Od tada pa do danas boravio je na nekoliko specijalizovanih klinika u Velikoj Britaniji koje se bave medicinom mačaka. Iz ove oblasti posebno je zainteresovan za infektivne bolesti mačaka i zdravstvene probleme starijih I gerijatrijskih pacijenata (gastrointestinalne, onkološke, endokrine kao i bolesti gornjih urinarnih puteva). Pored navedenog, uže oblasti interesovanja su mu i ultrazvučna i rendgenska dijagnostika kao i klinička patologija. Od 2014. uporedo sa kliničkom praksom uključen je u industriju hrane za pse i mačke kao veterinar-konsultant. Član je ISFM-a I SASAP-a.
