Postoji određen broj ljudi koji se vatrometu, prskalicama i petardama raduje od najranijih dana u životu. Sva ta buka, svetlost i pucnjava izazivaju kod njih osećanje zadovoljstva. Sa druge strane, mačke, kao i psi i ostale životinje doživljavaju pirotehniku kao nesto svetlo i bučno, ali potpuno nepredviđeno i nimalo uzbudljivo. Za mačke, upotreba i doživljaj pirotehnike i njenih efekata (svetlosnih i zvučnih) veoma su stresno iskustvo koje ih asocira na opasnost.
Posledice ovako doživljenog stresa mogu biti:
– trenutna agresija prema okolini (drugoj mački ili vlasniku, tj. onome ko je u neposrednoj blizini uplašene mačke) i posledično “kidanje” veze (naklonosti i poverenja) između mačke i vlasnika;
– uriniranje van posipa;
– pojačano lizanje dlake.
Kako navodi veterinar Vladimir Joksimović, treba znati da mačke vrlo nepovoljno reaguju na stres što se odražava na njihov apetit i posledično kompletan gastrointestinalni trakt, funkcionisanje urinarnog i kardiovaskularnog sistema i, što je mačka starija, efekat stresa je za nju nepovoljniji.
Bihejvioristika pruža korisne savete vlasnicima mačaka, a naš sagovornik je naveo one koje primenjuje u praksi.
“Ukoliko imate vremena i strpljenja (a to je najmanje što možete pružiti svojoj mački), preporuka je da se mačka postepeno pripremi za ovo, za nju, nepredviđeno i stresno iskustvo tako što ćemo nedeljama pre novogodišnjih praznika mački puštati zvukove vatrometa i petardi. U početku tiho, a kasnije, postepeno, sve glasnije pri čemu ćemo svaki pređeni stepen nagrađivati poslasticama ili nekim, za mačku, pozitivnim iskustvom (hranjenje, igra). Ukoliko se u bilo kom trenutku mačka oseti nelagodno, preporuka je da se treba vratiti nekoliko koraka unazad”, navodi Joksimović.
Ukoliko vas i vašu mačku, pak, novogodišnji praznici iznenade, neophodno je mački obezbediti dobro mesto za skrivanje, a to je u većini slučajeva mesto koje je mačka već ranije izabrala za sklonište. Vlasnici treba da znaju da idealno sklonište ne sme da ima nepoznate i strane mirise, pa je preporuka da se u “sklonište” postavi već korišćena prostirka kako bi mačka prepoznala svoj miris i osećala se sigurnije. Većina mačaka se oseća sigurno na visini i odabraće da uđe u orman birajući više police ili će se popeti na orman ili viseći kuhinjski deo, dok neke biraju da se kriju ispod kreveta.
Često vlasnici svoje ljubimce, u trenucima buke i stresa žele da drže u svom naručju ne bi li im pružili sigurnost i smirili ih. To je, iz mačje perspektive, pogrešna odluka i može završiti povređivanjem vlasnika. Naime, takav postupak neće smiriti mačku, naprotiv, imaće potpuno obrnuti efekat! Mačka se najbezbednije oseća u svom skrovištu. Preporuka je da, nakon prestanka buke ne insistiramo da mačka napusti skrovište već treba sačekati da ona to učini kada proceni da je okolina bezbedna.
Od hemijskih preparata koje vlasnici mogu da koriste i bez konsultacije sa macinim veterinarom su vestački, sintetski feromoni pakovani kao isparivači, koji će mački dati osećaj smirenosti i sigurnosti kao i prirodni preparati koji sadrze kazein, protein iz mleka koji na mačke deluje umirujuće. O svim ovim preparatima ce vam vaš veterinar dati više informacija.
U svojoj praksi, pored navedenih preparata koristim i određene medikamente iz grupe opioida koji deluju umirujuće na mačke, ali poštujem sve gore navedene mere koje mački pružaju sigurnost, navodi Joksimović.
Kako možemo pomoći macama na ulici?
Ulične macke, su nažalost, u još nepovoljnijoj poziciji od kućnih mačaka zbog činjenice da nije uvek lako naći adekvatno sklonište. Pored toga, pojedini produkti pirotehničkih sredstava (otpaci koji ostaju na podlozi) su toksični ukoliko ih mačka unese u sebe. To se obično dogodi kada mačka hoda po kontaminiranoj podlozi i tokom dana liže svoje šape ili ove toksine poliže sa krzna. Naša pomoć bi mogla da se sastoji u postavljanju zaklona u vidu kartonskih kutija sa toplom prostirkom po dvorištima gde se mačke okupljaju, vodeći računa da budu postavljene tako da predstavljaju sigurna skloništa.
Vladimir Joksimović je studirao na Fakultetu Veterinarske medicine u Beogradu, a diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu, departmanu za veterinarsku medicinu, u Novom Sadu. U veterinarskoj ordinaciji “Zoohome” je, po osnivanju, bio angazovan kao spoljni saradnik, a od januara 2020. je stalno zaposlen. Prve kontakte sa kliničkom praksom imao je tokom studija, volontirajući na Klinici za male životinje Veterinarskog fakulteta u Beogradu kao i u veterinarskoj ordinaciji “Dr Dulitl”. U tom periodu , u okviru IVSA programa razmene studenata boravio je u Varšavi (Poljska) i Brnu (Češka) u eminentnim klinikama za male životinje. Po diplomiranju, završio je pripravnički staž u veterinarskoj ordinaciji “Dr Dulitl”, a nakon toga bio i stalno zaposlen u toj ordinaciji gde se bavio slučajevima vezanim za internu medicinu pasa i mačaka. Vladimir je 2012. godine završio modularni Program kontinuirane edukacije iz medicine mačaka (ISFM, University of Sydney). Od tada pa do danas boravio je na nekoliko specijalizovanih klinika u Velikoj Britaniji koje se bave medicinom mačaka. Iz ove oblasti posebno je zainteresovan za infektivne bolesti mačaka i zdravstvene probleme starijih I gerijatrijskih pacijenata (gastrointestinalne, onkološke, endokrine kao i bolesti gornjih urinarnih puteva). Pored navedenog, uže oblasti interesovanja su mu i ultrazvučna i rendgenska dijagnostika kao i klinička patologija. Od 2014. uporedo sa kliničkom praksom uključen je u industriju hrane za pse i mačke kao veterinar-konsultant. Član je ISFM-a I SASAP-a.
