Današnja tema našeg razgovora sa veterinarom Vladimirom Joksimovićem je sterilizacija mačaka. Odlučili smo da razdvojimo tekstove o sterilizaciji i kastraciji jer ove teme, iako usko povezane, smatramo izuzetno značajnim, pa je samim tim i važno da se naglase svi detalji koji će biti značajni za vlasnike i staratelje maca. U našem tekstu saznajte sve o sterilizaciji, samom postupku, njenoj važnosti, toku oporavka.
Na samom početku, naš sagovornik definisao je termin “sterilizacija mačke” i objasnio kako izgleda taj postupak. Kako nam je rekao, sterilizacija podrazumeva hirurško odstranjivanje reproduktivnih organa mačke, a to su jajnici i materica; kastracija podrazumeva hirurško odstranjivanje testisa mužjaka. Idealno vreme za sterilizaciju je period pre prvog polnog ciklusa, ali treba napomenuti da za sterilizaciju nikada nije kasno, pod uslovom da je zdravstveno stanje očuvano. Kastracija se preporučuje sa oko 7-8 meseci starosti.
Pitali smo: “Zašto se tada operacija smatra najmanje invanzivnom?”
Idealno vreme za sterilizaciju ne bi trebalo posmatrati sa stanovišta invazivnosti jer se svaka procedura sterilizacije odvija na isti način. Preporuka je doneta na osnovu rezultata istraživanja čiji su zaključci da je pojava bolesti reproduktivnih organa (cistične i neoplastične promene na jajnicima; upale materice; cistične, hipertrofične i neoplastične promene na mlečnim žlezdama) proporcionalna vremenu izloženosti polnim hormonima, što znači da što mačka ima više polnih ciklusa to je veća verovatnoća pojave oboljenja reproduktivnih organa. Zbog navedenog je period pre prvog polnog ciklusa optimalno vreme za sterilizaciju mačke.
Pročitali smo na sajtu jednog američkog časopisa da se mačke zapravo mogu sterilisati u bilo kom dobu. Pitali smo veterinara Joksimovića da li je to informacija izvučena iz nekog konteksta ili je upravo tako? Drugim rečima, šta ako se iz nekog razloga propusti »idealno vreme za sterilizaciju« ili želimo da pomognemo odrasloj mački? Naš sagovornik nam je odgovorio da mačke, ukoliko su zdrave, možemo sterilisati u bilo kom životnom dobu. Ne postoji opravdanje niti razlog za odlaganje sterilizacije.
Molimo Vas da se obratimo direktno onima koji misle (i svoje mišljenje kontinuirano i agresivno nameću drugima putem društvenih mreža): »Mačka pre sterilizacije mora imati barem jedno leglo«. Koliko je to netačno i opasno prihvatiti kao istinu?
Argumente protiv ovakvog stava treba tražiti u nauci. Kao što sam ranije naveo, utvrđeno je da duža izloženost polnih organa dejstvu polnih hormona (a to se dešava tokom polnog ciklusa i tokom dojenja) procentualno povećava verovatnoću pojave patoloških promena na jajnicima, materici i mlečnoj zlezdi.
Ukoliko mačku ne koristimo za priplod (a to je slučaj u odgajivačnicama rasnih macaka) nema razloga da ona ne bude sterilisana.
Zanimalo nas je i koliko dugo traje oporavak mačke posle sterilizacije i koliko ona boravi u stacionaru nakon intervencije. Veterinar Joksimović objasnio je da se pod oporavkom smatra propisani post-operativni period koji traje 10-14 dana, tokom kojeg se insistira na mirovanju (sprečavanju skakanja na- i sa visokih površina) i higijeni rane kao i sprečavanju lizanja rane. Ovo su preporuke koje svaki vlasnik dobije od veterinara prilikom otpuštanja mačke sa klinike.
Boravak u stacionaru je obavezan dok se mačka potpuno ne oporavi od anestezije što se dešava u sledećih nekoliko časova nakon završene hirurške procedure, nakon čega je mačka spremna za odlazak kući.
Kakve su promene u ponašanju uočljive kod sterilisanih mačaka?
Sterilizacija, sa stanovišta bihejvioristike (nauka o ponašanju), ima puno benefita, a naglašava se smanjenje agresivnosti i prisniji kontakt sa vlasnicima. Sa nutritivnog stanovišta treba obratiti pažnju na ishranu jer se, usled odsustva polnih hormona, metabolizam usporava što znači da su energetske (kalorijske) potrebe sterilisane mačke manje. Pogrešno je mišljenje da su sterilisane mačke manje aktivne. Sterilizacija ne utiče na aktivnost. Dokle god vodimo računa o količini ponuđene hrane i igramo se sa mačkom, ona će imati optimalnu težinu i kvalitetan život.
Šta mislite, da li se neke bolesti sprečavaju sterilizacijom i da li sterilizacija utiče na životni vek mačaka? Evo šta je rekao naš sagovornik.
Pravovremena sterilizacija produžava život mačke upravo zbog otklanjanja rizika od gore navedenih patoloških promena na jajnicima, materici i mlečnoj žlezdi. Treba naglasiti da su tumori na mlečnoj žlezdi kod mačaka u 90% maligni i zahtevaju odstranjivanje svih mlečnih kompleksa, što je zahtevna i u pogledu oporavka dugotrajna procedura, a stepen metastatskih promena je visok. On dodaje da je važno da mačka bude zdrava kako bi bila dobar kandidat za anesteziju.
Ako još niste ubeđeni u izuzetnu važnost sterilizacije na duži i kvalitetniji život mačke, možda će vas ova informacija ubediti. Mace koje su nesterilisane na ulici mogu da prežive oko 4 godine, a za to vreme one mogu doneti nekoliko hiljada potomaka! Šta mislite kakva je njihova sudbina? I majke koja se non stop koti i siročića koje su prepušteni surovosti ulice… Ako se maca steriliše i vrati na ulicu, sigurno je da će barem svoj život provesti spokojnije, a vi ćete direktno sprečiti nove tužne mačje sudbine. Dakle – sterilizacija.
Vladimir Joksimović je studirao na Fakultetu Veterinarske medicine u Beogradu, a diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu, departmanu za veterinarsku medicinu, u Novom Sadu. U veterinarskoj ordinaciji “Zoohome” je, po osnivanju, bio angazovan kao spoljni saradnik, a od januara 2020. je stalno zaposlen. Prve kontakte sa kliničkom praksom imao je tokom studija, volontirajući na Klinici za male životinje Veterinarskog fakulteta u Beogradu kao i u veterinarskoj ordinaciji “Dr Dulitl”. U tom periodu , u okviru IVSA programa razmene studenata boravio je u Varšavi (Poljska) i Brnu (Češka) u eminentnim klinikama za male životinje. Po diplomiranju, završio je pripravnički staž u veterinarskoj ordinaciji “Dr Dulitl”, a nakon toga bio i stalno zaposlen u toj ordinaciji gde se bavio slučajevima vezanim za internu medicinu pasa i mačaka. Vladimir je 2012. godine završio modularni Program kontinuirane edukacije iz medicine mačaka (ISFM, University of Sydney). Od tada pa do danas boravio je na nekoliko specijalizovanih klinika u Velikoj Britaniji koje se bave medicinom mačaka. Iz ove oblasti posebno je zainteresovan za infektivne bolesti mačaka i zdravstvene probleme starijih I gerijatrijskih pacijenata (gastrointestinalne, onkološke, endokrine kao i bolesti gornjih urinarnih puteva). Pored navedenog, uže oblasti interesovanja su mu i ultrazvučna i rendgenska dijagnostika kao i klinička patologija. Od 2014. uporedo sa kliničkom praksom uključen je u industriju hrane za pse i mačke kao veterinar-konsultant. Član je ISFM-a I SASAP-a.
