Keli je bila najmanje mače u leglu kada su je pronašli sa braćom i sestrama ostavljene u kutiji na ulici u Bruklinu. Ona je zaista pokazala snagu i volju da se bori do kraja. Njena braća i sestre su trčali svuda dok je ona samo sedela. U početku su se volonteri borili da i Keli nateraju da jede i da se igra, ali su ipak odlučili da je odvoje od ostatka legla kako bi pokušali da joj pomognu.
Odvojena od svih, polako je počela da jede više, što joj je pomoglo da ojača. Kada je bila dovoljno jaka, ponovo su je spojili sa braćom i sestrama tako da je dobijala društvenu i emocionalnu podršku svojih vršnjaka.
Dok je rasla, Keli je jasno dala do znanja da je energična i divlja, samo je u početku bila pomalo nesigurna.
Ona je sada prava devojčica koja pokušava da drži korak sa svojom braćom i sestrama.
