Pre dva meseca, par napuštenih mačića primećen je u koloniji mačaka u blizini lokalnog preduzeća u Burlingtonu u Severnoj Karolini. Spasioci su im priskočili u pomoć i sklonili ih sa ulice, dalje od gužve i saobraćaja.
Bili su tako maleni, bebe stare oko četiri nedelje, verovatno tek prestale da sisaju. Mama mačka nije bila sa njima. Mačići, Mejson (narandžasto mače) i Misti (sivo), bili su preplašeni zbog okolnosti u kojoj su se našli. Mejson je bio mnogo stidljiviji, plakao bi od straha i stajao iza Misti tražeći utehu.
Angela, hraniteljka i žena koja spasava mace, preuzela ih je i pružila im udoban i miran prostor za oporavak i opuštanje. Tokom naredne dve nedelje, brat i sestrica su dobili na kilaži i uz to brdo energije.
Misti je i dalje bila mnogo hrabrija i lakše je ostvarila interakciju sa svojom hraniteljskom porodicom, dok se Mejson povlačio i posmatrao situaciju “sa sigurne razdaljine”. Polako ali sigurno, Mejsonova hrabrost je rasla dok se hranio Mistinim samopouzdanjem. Odlučio je da se opusti i počeo da veruje.
Mejson je naučio da je maženje jedna divna stvar i da mu ljudi donose njegove omiljene poslastice. Nema više plakanja, šištanja ili skrivanja iza sestre. Mejson je prevazišao svoj strah i prihvatio da se mazi i čak drži u krilu. Postao je pravi umiljati meda, a Misti mu je u tome pomogla.
Posle teškog početka, Mejson i Misti napreduju i jedva čekaju da pronađu svoju sreću.
