O lepom debeljku Žiki smo već pisali. Žika je bio velika dosadica, ovaj dobrica: hteo je kod svakog u ruke, voleo da se mazi i da se mazi i da se mazi, a i da se mazi, pišu iz Mačkarenja. Proveo je skoro godinu dana u jednom podrumu, sve dok ga njihova divna fosterka Dina nije primila na slikanje i maženje.
Toliko se razmazio da je urlao kad fosterka prestane da ga mazi, zato što mora da radi, da se kupa ili spava. Dolazile i komšije da pitaju da l’ treba da je prijave policiji ili nekom udruženju. “Pa ti objasni da ništa ne radiš mački, nego da se dernja jer traži pažnju.”
Tražili su mu porodicu s mnogo nežnih ruku, i zahvaljujući divnim slikama, vrlo brzo su je i našli.
Žika je otišao u porodicu s umiljate dve devojčice, i umiljatim roditeljima. Uvek ima nekog raspoloženog da se mazi i igra s njim. Kažu da i dalje čim neko sedne uleće u krilo i izvrće se za maženje, ne bira – da l’ su ukućani ili preneraženi gosti.
Dobio je lepo ime Žorž. I dalje je dobrica, nijednom nije izvukao kandže, nikog nije gricnuo, pitaju se da li uopšte ume da grebe i ujeda. Roditelji bezbrižni, ne moraju da vode računa da ne povredi klince, a Žika srećan što je našao nekoga kome može da dosađuje po ceo dan. Kažu da se ne dernja, srećom, jer su strahovali da nikad neće udomiti malog drekavca.
“Žiku/Žorža smo udomili odavno: prvo smo čekali da prođe probni period, pa se bavile drugim mačkama pa ga zaboravile”, pišu volonterke.
