Pre četiri godine, Džejms R. Džons, fotograf u penziji, pronašao je napuštenog mačka ispred svoje kuće u Japanu. Mačak je bio prekriven buvama i krpeljima, a koža mu je bila u izuzetno lošem stanju. Odlučio je da ga odvede svojoj kući. Dao mu je ime Čataro. Prvo što su on i njegova žena uradili – odveli su ga veterinaru, što je izuzetno važan potez kad primate napuštenu macu u svoj dom.
Džejms i njegova supruga otkrili su da, osim očiglednih zdravstvenih problema, mačak ima mačju leukemiju i tešku infekciju jednog oka, a osim toga, imao je samo nekoliko zuba. Čataro je podvrgnut operaciji i još uvek mu je potrebno svakodnevno lečenje očiju, ali, na sreću, najteži deo je sada iza njega i to se jasno vidi, zar ne?
On je danas jedna srećna i voljena mačka, uvek spremna za maženje. Ali on nije uvek bio takav.
Socijalizacija mačke kao što je Čataro u početku je bio pravi izazov jer je on bio mačak koji nije verovao čoveku. Bilo je potrebno mnogo upornosti, brige i poslastica da bi se ova maca osećala prijatno u blizini ljudi.
Džejms kaže za Daily Squared da mu je Čataro sada najbolji prijatelj: „Radim od kuće, tako da smo uvek zajedno u istoj prostoriji, gde on sedi za stolom i gleda u mene, i s vremena na vreme mi se penje u krilo kada misli da mi treba odmor ili bi mogla postojati šansa da se tu krije neka poslastica za njega. ”
“Bio je iznenađujuće poslušan od početka. Bio je prestravljen od svega i svačega, i kad god smo morali da ga uzmemo u naručje, samo bi klonuo. Držali smo ga u velikom kavezu prvih mesec dana, i iako vrata nikada nisu bila zatvorena, proveo je mnogo vremena šćućuren u jednom njegovom uglu”, kaže Džejms.
Proveli su beskrajno mnogo sati sedeći kraj vrata i pokušavajući da ga izmame poslasticama i lepim rečima, ali je ipak čitav proces trajao više od mesec dana. Vreme nije bio problem, sve vreme ovog sveta su mu posvetili. “Srećnik u svemu ovome sam ja – ne mogu vam reći koliko me ovaj mačak čini srećnim “, dodaje Džejms.
