“Da ih nema, ovaj naš ljudski svet bio bi uveliko osiromašen, hvala macama što postoje za nas”, kaže za Južne vesti niški profesor istorije umetnosti u penziji Kamenko Marković, koji čuva skoro 30 mačaka, piše Djole dog. Sve su vakcinisane, sterilisane i uvek site, a u tome mu pomaže komšinica.
Photo: Screenshot
Photo: Screenshot
Živko, Slađanko, Maki, Žuki, Dule, Beki, Šarena, Buki, Malena i Kata – neke su od mačaka, koje su svoj dom pronašle u dvorištu zgrade u niškom naselju Duvanište, gde profesor Marković živi. Tu imaju svoj ograđen prostor sa kućicama, letnjikovcem i igračkama i sve su, kaže on, došle same.
“Čovek živi u prisnoj vezi sa mačkama 9.500 godina. One nikada nisu imale teže uslove za život nego sada, u urbanim sredinama, jer je čovek zauzeo svaki kvadratni centimetar prostora. Ovde, u Duvaništu, još su i srećne, u centru grada je lošije. Ništa mačkama ne znači ako neko kaže da ih voli. Morate ih hraniti, one za drugu ljubav ne znaju. Vezuju se za vas kada im date hranu”, priča profesor za Južne vesti.
Ne razume zašto ljudi veruju da crne mačke donose nesreću i kako neko može da ne voli životinje ili da bude nasilan prema njima. Smatra da su mnoge vrste “iščezle” upravo zbog ljudske nebrige.
Životinje je, ističe, zavoleo kao dete, dok je provodio vreme na farmi svog brata. Kaže da je kasnije, živeći u Holandiji i Francuskoj, shvatio da se ljudi tamo znatno bolje ophode prema njima. Odlučio je da mačkama u Nišu makar malo olakša život. U tome mu pomaže komšinica.
“Ljudi su počeli da ih ostavljaju tu. Možda nekom ovo deluje nenormalno, ali mi to volimo. Reakcije su različite, ne podržavaju nas svi, neki misle da od ovoga profitiramo”, priča Stanković. Međutim, ne samo da ne profitiraju, već, kako tvrdi, izdvajaju najmanje 15.000 dinara mesečno za mačke, a sve to rade iz ljubavi.
