Novi arheološki i genetski dokazi mogli bi da promene ono što znamo o istoriji mačaka u Evropi. Tim međunarodnih istraživača je otkrio da su od uvođenja domaćih mačaka, divlje izbegavale da se pare sa njima – uprkos tome što su bile izložene jedne drugima 2.000 godina.
Ali tek pre oko 60 godina u Škotskoj, sve se promenilo kada su stope ukrštanja naglo porasle. Ova hibridizacija je brzo preplavila preostalu populaciju divljih mačaka u zemlji.
Tim spekuliše da je sve manja populacija divljih mačaka možda nudila manje šanse da pronađu partnera, zbog čega su se umesto toga okrenule domaćim mačkama.
Izgubljene iz Engleske i Velsa do kraja 19. veka, divlje mačke se sada nalaze samo u Škotskoj visoravni. Međutim, za samo nekoliko decenija, geni koji definišu škotsku divlju mačku postali su „preplavljeni“ hibridizacijom. Gubitak staništa i progon gurnuli su divlje mačke na ivicu izumiranja u Britaniji.
Razumevanje istorije, kaže Hovard-McCombe, moglo bi nam pomoći da upravljamo tom pretnjom u budućnosti.