Mačence po imenu Kikers došlo je u Chatons Orphhelins Montreal sa svojih pet braće i sestara. Četiri od njih su rođene sa različitim stepenom deformacije u nogama. U nadi da će dobiti priliku da hodaju i trče na sve četiri, uz pomoć volontera krenuli su na novo putovanje. Stigli su u svoj hraniteljski dom sa oko sedam nedelja i odmah su dopuzali do svojih staratelja da traže ljubav.
Uprkos svojim nogama, Kikers i njena braća i sestre su pokušavali da se kreću okolo, nestrpljivo želeći da se igraju kao druge mačke. Kikers, koja je imala jednu savijenu šapu, došepala je do svojih negovatelja kad god bi ušli u prostoriju. „Za razliku od neke njene braće i sestara sa dve deformisane noge, Kikers je imala jednu koja je bila zakrivljena ka unutra“, rekao je jedan od volontera.
Posle jednog dana nošenja udlage, Kikers se naviknula na nju i počela da skače okolo kao da se ništa ne dešava. Njena braća i sestre takođe su dobili tretman kako bi ispravili svoje noge.
Sa zavojima koji štite njihove noge i laktove, Kikers i njena braća i sestre više se nisu osećali bolno ili neprijatno kada se kreću.
Kako se njen opseg pokreta poboljšavao, Kikers je postajala više radoznala za okolinu, a njena ličnost je počela da sija. Kako je Kikers postala stabilnija na nogama, ohrabrivala je svoju braću i sestre da se igraju, kreću… “Posle deset dana, njena šapa se skoro potpuno ispravila. Konačno je mogla da se osloni na svoju šapu i odmah je počela da trči okolo. Bila je tako uzbuđena što je mogla da se igra kao normalno mače.”
“Sada kada je njena šapa funkcionalna, ona trči na sve četiri noge, dobro se zabavlja gde god da ide. Njena desna prednja noga je dobila dosta snage i oko 80% je ispravljena.” Kikers je procvetao u neustrašivu mladu mačku, koja uvek prva pregleda nove stvari i podeli ih sa drugima. “Ona je tako puna života i bliska je sa svojom braćom i sestrama. Čim požele da zadremaju, dođu kod nas da se maze i predu.”
