Ja sam Rada. Želim da podelim sa vama jednu priču.
Sedim sinoć u blizini jedne prodavnice, a kad i kako sam dospela tu – ne sećam se. Valjda sam bila veoma mala. Živela sam tu neko vreme, snalazila se za hranu i vodu kako znam i umem.
I tako sedim tu, odmaram, kad primetim neke dve blesave tete, raštrkale se po ulici sa gomilom male dece i skupljaju one male mačiće što ih tete iz prodavnice hrane… Pakuju one njih jedno po jedno u kutiju. Baš me zanimalo kuda ih vode.
Prišla sam bliže da bolje čujem, a onda pomenuše neki dom, krevet, hranu, poslastice, igračke… Rešim ja da im priđem, malo se umilim, ko zna možda povedu i mene. Dosta mi je ulice.. I tako nađoh se i ja u kutiji. Stigla sam u jednu kuću sa ostalim macama, dobila kupanje, krevet i hranu, čak i neki ružni sirup protiv glista, ali istrpeću. Onda sam čula da to nije moj dom. Tu sam ustvari samo dok se pojave ljudi koji će me zauvek udomiti… Pa sad vas molim, udomite me!
Imam oko 4 meseca, iz prve sam savladala wc i posip za mace. Nalazim se u Jagodini.
