Kada je Lusi, petonedeljno mače, stigla u hraniteljstvo sa svoja dva brata, imala je samo 128 grama. Bila je izuzetno nerazvijena. Lusi su odmah počeli da leče aspiracionu pneumoniju da bi joj olakšali disanje. Volonteri u Baby Kitten Rescue bili su odlučni da otkriju zašto je tako zaostala u rastu.
Bila je zarobljena u malom telu, a njen apetit je bio neverovatno jak. Njena braća, Brajan i Patrik, bili su istog uzrasta kao Lusi, ali su bili mnogo veći od nje. Bili su nežni i slatki sa svojom malom sestrom i pazili su na nju.
Posle prve noći, Lusi je počela da napreduje. Džejmi je špricom hranio svaka tri sata dok su njena braća samostalno jela. Međutim, postala je razigranija. Igrala se lopticom veličine njene glave, pokazujući snagu malog lava.
Kad god je Lusi bila u blizini svoje braće, gegala se okolo kao da je najveća mačka u sobi. Proučavala je pokrete svoje braće i mahala malom šapom, pokušavajući da ih oponaša. Lusi je trebalo duže da se odvikne od flašice, ali njen proždrljivi apetit nikada se nije smanjio.
Kako joj se disanje popravljalo, prešla je na klopu iz posude. Daljim pregledom Lusi, otkrili su da joj je vilica bila pogrešno postavljena i da ima sindrom ravnih grudi, u kome se grudni koš ne formira kako treba, čime se grudna ploča izravnava. Da bi pomogla plućima da dobiju dovoljno vazduha, nosila je udlagu oko grudnog koša kako bi ispravila formu.
Danas Lusi dobro diše i više ne nosi udlagu. Energičnija je nego ikad i ne zamara se kada se igra. Kada su njena braća bila dovoljno velika za udomljavanje, brzo su pronašli svoj zauvek dom sa divnom porodicom. Tokom njihovog upoznavanja, porodica je primetila Lusi, a čim su saznali da im je ona mnogo manja sestra, želeli su da sve troje zadrže zajedno.
Ona danas napreduje, dobija najbolju negu i topi svako srce koje dotakne.
