Ženevjev i Stela su bili kod kuće kada su čuli mače napolju. Mjaukanje se nastavljalo i poprilično dugo trajalo. Stanari su odlučili da istraže i prate zvuk ispod balkona. Dok su razgledali čitavo područje, pokušavajući da lociraju mače, primetili su malu rupu.
Kada su provirili unutra, videli su sićušno klupko krzna, a zatim čuli plač. Mačić je bio u rupi, sasvim sam. Verovatno je tamo rođena, ali je nekako ostavljena. Znali su da mače zove svoju mamu koje nije bilo nigde na vidiku.
Čekali su da vide da li će se mama vratiti, ali posle 24 sata mače je i dalje bilo samo. Odlučili su da je vreme da intervenišu i izvuku mače iz uske rupe. Trebalo je nekoliko sati, ali su uspeli da ga izvuku bezbedno.
Sa jedva dve nedelje, mače je bilo veoma sićušno i gladno. Oči su mu bile prekrivene prljavštinom i nije imalo dovoljno snage da podigne glavu. Ženevjev i Stela su stavili mače u improvizovano gnezdo da bi se zagrejalo. Dobili su formulu za mačiće i počeli da je hrane kroz špric.
Mače je bilo krhko i bila mu je potrebna 24-satna briga. U nadi da će joj pružiti najbolju šansu da preživi, obratili su se volonterki Selin i njenom timu za pomoć. Selin je bila oprezno optimistična, uzimajući dan po dan dok Kiki, kako su je nazvali, nije bila dovoljno jaka da sama sisa iz bočice.
Kiki obožava ljude i voli da je hraniteljica drži, čuva i nosi okolo. Sada kada je dovoljno jaka da trči i penje se, otkrila je mnoga nova mesta za izležavanje i zavolela svaki jastuk koji dotakne. Kiki je postala veoma vezana za svoje ljude i insistira na tome da bude zajedno s njima čak i na vožnji automobilom. Ona je neustrašiva, opuštena i želi da zna sve što Selin radi.
Kiki napreduje u hraniteljstvu i cveta u prelepu šarmantnu mačku.
