Svi volimo mačiće, ali isto tako dobro znamo da oni brzo odrastu i uvek se nadamo da će naš ljubimac doživeti duboku starost. Pa zašto je onda sve više napuštenih starijih mačaka? Zašto se one teže udomljavaju? Znamo da starost sa sobom može da donese određene poteškoće, ali to nije razlog da nekom krznenom drugaru ne pružimo drugu šansu ili da (ne daj Bože) odustanemo od našeg ljubimca zato što je star i bespomoćan.
Kad ih vidimo na ulici, ne možemo a da se ne zapitamo: možda je on ceo svoj život proveo sa vlasnikom koga vše nema, možda je ceo život na ulici, a sada kako je stariji to mu sve teže pada…
Evo primera ljudi su želeli da pruže bezbrižan ostatak života ovim starim lepotama, koji su svoj kutak doma podelili sa mačkama u poznim godinama i nisu se pokajali.
Dekster je imao 20 godina kada je u azilu ugledao svoje buduće ljude. Došli su sa namerom da usvoje mače, međutim on im je promenio planove i na prvi pogled – ukrao srce. Porodica se odmah zaljubila u Dekstera. Kasnije su ispričali da su znali su da je on njihov budući ljubimac čim su ga ugledali. Kada su čuli njegovu tešku priču, a koja ne bi bila teška kada sa 20.godina završite u azilu, odmah su ga udomili.
Slika je simbolična.
Dekster je ostao bez svoje vlasnice, sa kojom je živeo pune dve decenije. Njena porodica za njega nije marila, pa je ovaj deka tako završio u potpuno nepoznatom okruženju, sa veoma malo šanse da otpočne novi život. Ali, sudbna je za njega, očigledno, imala druge planove.
Dekster je u novoj porodici upoznao i porodičnog psa, koga je odmah zavoleo, kao i on njega. Tako je mogao u miru da tuguje za svojim pređašnim životom i da bude okružen onima koji ga obožavaju. Kako je malo potrebno da se bude čovek, a kako je porodici vlasnice to malo ipak nedostajalo.