Nakon što je pročitala naš tekst o tome kako trebamo biti uz svoje mace u poslednjim trenucima njihovih života, naša čitateljka Amela iz Sarajeva odlučila je da nam se javi. Igrom slučaja, nije bila uz svog mačka Miška kad je napuštao ovaj svet, ali se za njegov život borila do samog kraja. Podelila je sa nama njegovu priču, od trenutka kad je došao kod njih.
Bila je zima pre 12 godina, bila je na poslu, sneg je padao. Vraćala se umorna kući i kad je ušla, imala je šta da vidi. Njena ćerka je na krevetu mazila nešto malo. Objasnila joj je da su ga deca maltretirala i da je morala da ga donese njihovoj kući. Međutim, Amela to nije odmah mogla da prihvati.
Uzela je kutiju i parče tkanine i ostavila ga je ispred ulaznih vrata. Međutim, kad je legla, nije mogla da zaspi. “Jednog sam psa izgubila i dugo patila, nisam mogla opet tu bol da ponovim”, pomislila je. Ipak, ustala je, nazvala veterinara, umotala mačence u crveni šal, stavila ga u torbu i uputila se u veterinarsku ambulantu na pregled i čišćenje od parazita. Kad se sa njim vratila kući, postao je član njihove porodice.
Dala mu je ime Miško. Počelo je hranjenje na flašicu, pravljenje njegovog kutka, bio je tako sićušan, a za par dana je ugledala njegove plave okice, velike uši, pa su ga zvali zeko. Prolazili su dani, a Miško je postao glavni lik u njihovoj kući. Nikada ga nisu ostavljale samog, da mu se nešto ne desi. Miško je toliko bio nestašna beba. Noću bi mjaukao da se igra, ali uvek je dolazio kod Amele da spava. Trudile smo se sve da mu pruže, a ljubavi u izobilju koju je on znao troduplo da vrati.
Tako su prolazile godine u njihovoj sreći i bezgraničnoj ljubavi. 2019. godine Amela se vraćala sa poslovnog puta, kad je saznala da imaju još jednog člana porodice, macu po imenu Luli koju je njena ćerka u međuvremenu udomila.
Naredne godine bile su pune preokreta za ovu porodicu. Miško je krajem 2019. imao problem sa bubrezima, kad su veterinary izgubili svaku nadu da će preživeti. 2022. je nesrećnim slučajem doživeo povredu, bolovao čitava tri dana i ponovo se izvukao. Dolazi septembar 2023. godine. Miškovi zdravstveni problemi su se pogoršali. Počinje borba, veterinari su ih odbijali, predlagali da ga uspavaju, jedni su rekli da se radi o zloćudnom tumoru, drugi da mu je pun želudac i da se ne može operisati star.
Sve su pokušavali, a Miško se lavovski borio. Išao je na infuziju svaki dan, sve su probali, ali nije pomoglo. Dolazi 14. novembar, Amela je morala na posao na par sati… Tačno u 12 časova i 10 minuta su je nazvali i rekli da je Miško zauvek otišao. Sa svojih 11,5 godina. “Za kraj mogu vam reći – umrlo je tog dana i u meni nešto. Nikada ga neću preboleti, on je bio nešto posebno u mom srcu”, napisala nam je Amela.
