Dobrila je jedna predivna maca koju su pre nekoliko godina volonterke oglasile na stranici Mačkarenje i poželele da joj pomognu da pronađe dom. Opisali su je ovako: pola mačka, pola melem na ranu. Dobrila, od milošte Doda, je u to vreme već imala oko 10 godinica i baš sve te godine provela je na ulici, piše Djole dog.
Kako su tada pisale volonterke, divna je prema ljudima i prema drugim mačkama. Kad bi naišao pas ili nepoznat čovek, ona bi branila mačke iz svog čopora. Iz nekog razloga nju čak ni agresivni mačori nisu dirali, možda iz poštovanja prema njenim godinama, a možda iz ljubavi – jer Dodu je nemoguće ne voleti.
Dobrila je imala problema sa upalnim procesom iznad zuba, zatim i sa tumorima koji su operisani i ispostavili se kao benigni. Nakon ulice, živela je u podrumu, pa u privremenim smeštajima, a sve vreme pokazivala je koliko je samo mirna, dobra, neprimetna.
Igrala bi se sama, nosila svoje igračkice sa sobom. A najslađe od svega, Doda ume da se ponaša i na poslovnim sastancima, bila bi mirna i ćutala bi tokom onlajn sastanaka i strpljivo čekala da budete raspoloženi za maženje koje ona nikada ne propušta.
Postojali su zabavni momenti u kojima bi otkrila nešto novo – poput mehurića u kiseloj vodi, i njima bila apsolutno oduševljena. Trenuci u kojima je otkrila mekano ćebence, nove igračkice, fotelju – udobnu i za ležanje i oštrenje kandžica. Otkrila je u svojim foster domovima mnogo mnogo toga i uživala baš u svemu.
I posle toliko godina na ulici, dve operacije, tri privremena doma i upornog oglašavanja, doda je otišla u svoj zauvek dom kod jedne divne Vesne. “I tako su Vesna i njen dragi usvojili Dodu: na terasu su im se uselile mreže, a u stan ovo divno crno zlato, naša Doda, i ispunila ga mačećom ljubavlju. Kažem mačećom – jer je ljudske ljubavi tu odavno bilo napretek. Došlo je vreme da se pravi svadba, a tortu su ukrasili onim što im svakodnevno ulepšava život – divnom Dodom”, pišu na Mačkarenju.
“Prošlo je više od godinu otkad sam udomila svoju matoru uličnu miljenicu, i još me svaka njena slika iz doma gane. Ne zato što je uspeh udomiti matoru mačku, ni zato što tako retko imamo priliku da udomimo miljenice (jer uvek ima neko ugroženiji), ni zato što je to dokaz da ima divnih ljudi na ovoj planeti i da su mačke način na koji se povezujemo s njima. Ne, mislim da mi natera suze na oči ona čista sreća, kao u detinjstvu, kad ti se čini da je sve u redu, da je svet predivno mesto i kad se raduješ što živiš u njemu“, navode na Mačkarenju.
Predivna priča jednog predivnog bića!
