Pri povratku sa kraćeg puta, naša sagovornica Milica i njena sestra zastale su ispred prodavnice da kupe vodu. Milica je istrčala iz auta, ušla u prodavnicu, uzela vodu i krenula nazad ka kolima. “Zaustavio me je pijuk koji sam čula. Da, to je bio pijuk“, piše nam Milica.
S obzirom na to da već ima dosta iskustva sa mačkama, odmah je prepoznala plač malenog mačeta. Potrebno je bilo još locirati ga.
Odmah tu do prodavnice, na kanti za smeće, u kutiji od cipela koja se skoro raspadala, bio je on – Čičak. Milica ga je uzela, ne razmišljajući o tome šta će dalje učiniti sa njim.
Čičak je bio sisavac koji se tresao od hladnoće i gladi, iako je u tom momentu bilo barem 25 stepeni. Odnela ga je svojoj kući, naprskala protiv buvica, napravila krevetić, spremila cuclu i tako je započeo njegov lepši život.
“Na moj apel za privremeni smeštaj ubrzo se javila divna Zorica Milenković koja ga je prihvatila i odgajila sa još tri mačeta koja su prethodno izbačena negde u Beogradu”, navodi Milica.
Danas je Čičak stasao za pravi dom, onaj koji zovemo – najboljim na svetu. Zdrav je i prav. Čeka revakcinu krajem meseca. I čeka svoje ljude…
