Ove tri neodoljive mrve nisu imale sjajan početak života. Rođene su pre više od godinu dana u dvorištu jedne zgrade i njihov život svodio se na gajbu, hodnik koga evo možete i videti, kao i hranu koju ne znamo da li su i u kojoj meri imali… Pre svega, jer je jedno od njih bilo veoma strašljivo i nije želelo uopšte ni da prilazi, a onda i jer znamo u kakvom su stanju mace bile kada smo ih sklonili. Ipak, moramo reći hvala stanarima zgrade na Dorćolu, koji su mace prigrlili kako su znali i najbolje umeli, piše Djole dog.
Svakodnevno pišemo o onima koji ne bi pustili mačiće u hodnik zgrade ni po živu glavu, pa je lepo sresti humanost i pruženu ruku. Međutim, složićete se, nije reč okruženju u kom mačići mogu da žive i odrastaju. Ili je možda bolje reći, nije okruženje u kome mačići uopšte mogu da prežive! Ono što smo shvatili i ovaj put jeste da ljudi ne znaju da mačići rođeni napolju vrlo retko prežive, ako se ne zbrinu. Pogotovo u ovo doba godine, kad im preti i smrzavanje.
Kada smo dvoje od njih videli kako povraćaju i imaju dijareju, odmah smo ih stavili u platnenu kutiju sa ćebencetom i iz istih stopa smo ih odveli kod veterinara. Znajući koji sve virusi vrebaju i kako su mačići ekstremno osetljivi, želeli smo da se što utople, nahrane, ali pre svega – veterinarski zbrinu! Komšijama smo ostavili poruku i našu vizit kartu.
Veterinar je konstatovao da su mačići neuhranjeni, hranjeni neadekvatno, smrznuti, puni parazita, slabi, a da je jedno od njih sa povijenim zadnjim nogama, verovatno od nemoći ih nije ispravio. Opšte stanje je, prema njegovim rečima, bilo loše.
Ovde treba napomenuti da su jedni od komšija u par navrata vodili mace kod veterinara, kao i da je jedno bilo zbrinuto zbog neke infekcije. U svakom slučaju, vraćanje na hladno i opet na neadekvatnu ishranu, ne može doprineti oporavku u potpunosti.
Po povratku, znali smo da ne postoji opcija da vratimo mace gde smo ih našli! Tu bi im život bio završen, pre ili kasnije. Pogotovu što su bile željne kvalitetne, mačeće hrane, kombinacije paštetica i granulica, i pravilne ishrane!
Kad smo se vratili, uneli smo mace u našu kancelariju i namestili mestašce za njih. Bili su slabi, naročito crno-belo mačence, koje je jedva držalo oči otvorene…
Ušuškavali smo ih, menjali flaše sa toplom vodom, utopljavali, pokrivali… Smestili smo ih u veoma toplu prostoriju i primetili da im se ćebence ne sviđa, pa smo ga sklonili. Krenulo je i zakakljivanje, tako da se ovaj lazy bag nekako našao na pravom mestu, u pravo vreme. Jednostavno smo ga mogli održavati.
Čarobna šarenica, za koju se ispostavilo da je devojčica kojoj su deca iz zgrade dala ime Sky (a zadržali smo imena i ostalima), brzo je živnula, imala dobar apetit i već sutradan se moglo videti da je bolje. Crno-belo mačence, Fleki, bilo je i sutradan užasno slabo i odbijalo je hranu i vodu. Tako su krenuli redovni odlasci kod veterinara. Trećeg dana i Fleki je počeo da ručka, a onda i polako da se podiže, te pravilno hoda. Već peti dan nakon sklanjana, oboje su istraživali prostorije, a pala je i prva igra! Sreća neopisiva!
Naravno, znali smo da je tek dobijena prva bitka! Trebalo je sačekati vreme da prođe od sklanjanja, pa da vidimo da li će oporavak teći kako smo planirali. I taman kada smo o tome pričali, začuli smo u hodniku zgrade jedno glasno: MJAUUUUUU!
Izašli smo i našli treće mače, koje je toliko malo bilo, da nismo mogli verovati da je iz istog legla. Kako nas je našlo, kako je došlo ispred vrata – ko zna. Mi, iskreni da budemo, nismo znali ni da postoji, jer smo sve vreme mislili da ih je dvoje. Tek smo kasnije saznali od komšija… Šta ćemo, uzmemo i njega. To je bio Winter.
Toliko je bio gladan da je, kada je dobio da jede, zgrabio prst i zakačio se za njega. Siročić mali, onako nejak, malenić, ali nije hteo da pusti. Ono što je pojeo je nekako progutao… Bio je naduven, a koščat, dva puta manji od brata i sestre. Kada je ručkio, zaspao je ušuškan i do jutra se budio nije, da smo se prestravili da li je dobro i obilazili ga na svakih sat vremena.
Sutradan je i on krenuo kod veterinara, pa je nakon čišćenja od parazita i prve terapije imao malo više energije. Problem nam je bilo okce, koje je nekako povredio. Držao ga je zatvorenog dva dana, ali smo i taj problem uspeli da rešimo.
Winter je, prema rečima veterinara, takođe bio loše, pre svega promrzao i neuhranjen. Kako grozno zvuči reč – i rahitičan – jer se bez pravilne nege mačići ne razvijaju pravilno. Ali sve smo to rešili uz puno ljubavi! Par dana kasnije, i on se počeo polako podizati u potpunosti na zadnje noge, ispravljati ih i hodati normalno.
Winter je bio najmanji u leglu, ali polako, vremenom, stigao je ostale. Sky se pažljivo brinula o njemu i Flekiju! Baš smo komentarisali u kancelariji kako i nemamo osećaj da su tu – oni su se sami grlili, igrali, ručkali, dremkali… Prišli bi ponekad na dozu češkanja, ali uglavnom su najviše bili oduševljeni jedno drugim.
Što se tuxedo gospodina Flekija tiče, odmah se videlo da mnooooogo voli ljude! Ušuškavao bi se nepozvan u krila, veoma glasno preo kad bismo ga mazili (nekad i dok bi spavao, jer je srećan i na sigurnom). Od momenta kad je ojačao, obožavao je da se igra, a bogme i da ručka.
Jedna od najlepših vesti je da naš voljeni Fleki uživa u svom domu već skoro godinu dana! Najlepše hvala divnim ljudima – Jess i njenom suprugu Borisu, koju su prigrlili Flekija kao svog ravnopravnog člana porodice, koji su se u njega zaljubili na prvi pogled.
U novoj kućici, Fleki ima i krzneno društvance! Divnu Molly koju si ovi sjajni ljudi spasili iz Turske nakon zemljotresa, i divnog Peppera, odbačenog uličnog mačka iz Vrbasa. Ekipa je veoma brzo prihvatila majušnog pridošlicu i sada su nerazdvojni! Neopisiv je osećaj usrećiti jedno mjau biće ovakvom porodicom.
Kad je braca Fleki pronašao predivan dom i odselio se, ekipica se smanjila, pa su ova dva savršenstva tražila svoje ljude!
Winter je bio najmanji u leglu, ali polako, vremenom, stigao je ostale. Sky se pažljivo brinula o njemu! Baš smo komentarisali u kancelariji kako i nemamo osećaj da su tu – oni su se sami grlili, igrali, ručkali, dremkali… Prišli bi ponekad na dozu češkanja, ali uglavnom su najviše bili oduševljeni jedno drugim.
On je odmah posle Flekija našao svoju sreću!
Nakon 2 meseca kod nas, i Winter je našao divan dom, i puno hvala Anastasiji i Antoniju što su ga strpljivo čekali i želeli samo njega, nikog drugog. Videti i čuti kako su ga beskrajno zavoleli, kako ga paze i maze – neopisivo nas usrećuje! Inače, Winter se odmah kod njih opustio, iako je bio jako strašljiv kada smo ga spasili. Izgleda da smo odradili dobar posao razmazivanja, a ovi sjajni i dragi ljudi su nastavili!
Naša lepotica Sky se nakon malo više od nedelju dana, uselila u dom i srce naše sjajne glumice Danijele Kuzmanović! To je bila prava ljubav na prvi pogled! Danijela je čim je videla njenu fotografiju, znala da „ona ta“.
Moramo da vam priznamo da je od tog trena do susreta prošlo gotovo mesec dana, ali kada nešto želite, nema prepreka! One su, sigurne smo, bile suđene jedna drugoj.
Kada je ušla u kuću prvi put, Danijela je pitala kako se zove onaj ko je nosi u tom trenutku – pa je tako ova jedinstvenica dobila novo ime: Ljuba! Kako se smestila i koliko uživa, vidi se na slikama i bez reči.
Budite i vi nečiji heroj! Verujte nam na reč, velika je sreća kada znate da ste nekoj maci ili psu promenili ceo život na bolje i pomogli da do kraja života uživaju u ljubavi i brizi. Za priču sa srećnim krajem zaslužna naša ekipa portala za ljubitelje mačaka Minja cat.
