Pojavio se krajem prošle godine iznenada na ulici, umiljat i drag, sigurno je nekada bio nečije mače, piše Djole dog. Deca su ga volela, neki ljudi su ga hranili. Nije se snalazio na ulici, bio je dobrica, nije se sklanjao od pasa. Beatris Vukmanov, koja nam je njegovu priču poslala, oglasila ga je u nadi da se možda nekome izgubio i da će ga bivši vlasnici prepoznati i vratiti kući.
Photo: Tatjana Doknić.
Photo: Tatjana Doknić.
Dolazili su ljudi u nadi da će prepoznati svog mačka, ali nažalost nije bio njihov nestali ljubimac. Molila ih je da ga prime, ali oni su se vraćali kući, a Žuća je ostao sam na ulici, izložen brojnim opasnostima, u sve hladnijim noćima i kišovitim danima. Svaki dan prolazeći pored zgrade gde je već duže vreme bio na prometnom putu, strahovala je da mu se nešto ne desi.
Jedno jutro zatekla ga je sa velikom ranom na leđima,tužno je mjaukao. Ponovo ga je oglasila, tražila pomoć za njega, stalni ili privremeni dom da bi se mogao lečiti. Javila se Tatjana Doknić koja je privremeno primila Žuću u svoj dom. Ona je Žuću je svaki dan nosila na lečenje, terapije, zahvaljujući dobrim ljudima koji su donirali novac i hranu za njega.
Kada je Žuća bio izlečen potpuno, usledila je kastracija. Izlečen je, kastriran, testiran, očišćen od buva, glista,parazita, i bio je spreman za novi dom. Zahvaljujući Tatjaninoj prijateljici Zorani iz Beograda, Žuća je pre nekoliko dana našao topao dom kod divnih ljudi i postao Beograđanin.
Žuća se iz Subotice, preselio u Beograd, od beskućnika je našao topao dom, i jedan je od retkih srećnika, kako nam piše Beatris, koji je preživeo opasnosti ulice.
