Njegova priča nas je prvog trenutka dotakla. Ova duša po imenu Midnajt, pronađen je na Usrks 2019. godine sa razbijenom glavom i vilicom. Tijana Božinović, članica Udruženja Beta Knjaževac, koju je portal Djole dog kontaktirao sa namerom da napiše priču o njemu, mislila je da će rane zarasti i da će da se navikne da živi slep. Način na koji ga je tada opisala bio je veoma poseban, iskren, pomalo šaljiv i veoma zanimljiv.
Pisala je o problemima koje je imao sa bubrezima, o tome da ne može ni da jede sam jer mu je vilica tako srasla da može da otvori svoja usta samo do pola. Često bi imao gljivice i ostajao bi bez polovine dlake. Konstantno je bio mršav, a bilo je i perioda kad su mogli da mu prebroje svaku kost.
Uz sve to, nuždu nije nijednom izvršio u posipu. A i pored svega toga, i dalje je bio toliko savršen… Šetao bi, predeo, spavao pored grejalice i čekao večeru. Živeo je, koliko toliko spokojan život, iako su se pitali da li je njemu uopšte lepo.
A onda je u petak 11. marta Midnajt imao jednu strašnu epozodu i umalo ih je napustio. Dobio je prvu pomoć, umirio se, spavkao. Međutim, na svaka dva sata padao mu je šećer, a sa padom šećera i temperatura, pa je bio pod stalnim nadzorom da bi na vreme mogli da reaguju. Sve vreme je spavao, jedva stajao na nogama i izgledao jako loše.
Onda je počeo da ustaje i bude budniji. Naglog pada šećera nije bilo, a Midnajt je očeo da ustaje i šeta po sobi, što je značilo pomak, ali i komplikacije. “Na svakih pola sata sat smo ustajali da vidimo kako je, i dva puta smo ga zatekli da leži na hladnim pločicama, pa smo ga na kraju zatvorili u transporter sa toplim flašama, kako bi temperatura bila pod kontrolom. Jutros je sam izašao iz transportera. Napokon reaguje na svoje ime, počne da prede kad ga pomazimo, ima malo više snage nego juče i spava u nekim prirodnijim pozama”, navode volonteri.
Dva dana uspona i padova, i onda je odlučio da je vreme da prestane da se bori i njegovo majušno, ali hrabro srce prestalo je da kuca. Volonteri su napisali da je Midnajt bio najveći borac o kome su ikada brinuli. Od momenta kad ga je udario auto, i kada su ga svi otpisali, on je živeo još tri godine. Zbog njegovog stanja, bio je izazov brinuti o njemu, ali ih je naučio da je volja za životom jača od svega. Slep, dezorjentisan, sa brojnim hendikepima, cenio je svoj život i uživao u malim stvarima. Bio je jedan po svemu poseban mačak.
Midnajt, lepi naš vampiriću, trči sada preko duge i uživaj u svim njenim bojama. Volimo te, pišu volonteri Udruženja Beta Knjaževac.
