Na Korčulu je u jedan kamp u Veloj Luci pre četiri godine stigao jedan poseban mačak po imenu Duje. Tada je imao otprilike dva meseca, a njegova udomiteljka Ana Marija Maričić s vremenom je shvatila kako se Duje razlikuje od preostalih mačaka.
“Donela ga je od partnera sestra jer ga je neko napustio ispred kuće njene prijateljice. S njim je manje više sve bilo ok. Mislili smo da je njegov čudni nos rezultat zečje usne koje mace, kao i ljudi, mogu imati. Kako je rastao, shvatili smo da je malo neobičniji“, ispričala je za Index Ana Marija, koja na kampu uz Duju ima još devet maca.
“Ceo život imam mačke. I bilo je neobičnih, ali niko kao Duje“, priznaje. Duje odmara i sedi baš poput čoveka. “Ne slučajno, ne jednom u nedelju dana, nego na dnevnoj bazi sedne dva, tri puta i tako odmara. Nekad zaspi sedeći i onda se samo prevrne. Uglavnom je svima jako zanimljivo kako on to savije leđa i stavi šape na stomak“, kaže Ana Marija.
“On nije kao ostali mačori koji u februaru nestanu po nekoliko dana, drži se kuće. Za odraslog mačka je vrlo malen, ima kriv nos, malene uši, zdepasto telo, malo je razrok, šeta kao kauboj, kao da ga bole leđa”, dodaje. Duje se jako voli maziti, a često odmara i u dečjim kolicima i vreme provodi s njenim kćerima. Dobro se slaže i s drugim mačkama u kampu.
“Jako se dobro slaže s drugim macama, nekad mlađe mačke zna kao pojuriti, ali sa velikima se ne svađa. Iako jako dobro jede, on se često ušunja u kuću pa krade što stigne. Najdraže mu da otvori lonac njuškom i onda se posluži”, priča za Index Dujina udomiteljka.
Mačak Duje postao je i prava atrakcija u kampu.
“Gosti u kampu ga vole, često ga hrane i fotografišu. Nekad me pitaju, kad vide kako sedi prelomljenih leđa, je li sa njim sve u redu. Kad se tako namontira, izgleda kao da su mu sve lađe potonule”, zaključuje Ana Marija. Kaže kako Duje verovatno ima hromozomski poremećaj koji je jako sličan Daunovom sindromu kod ljudi.
