Mali Niki je stvoren u kalifornijskoj kompaniji Genetic Savings & Clone Inc. Vlasnica Džuli, koja radi u avio industriji, rekla je da je oduševljena rezultatom, piše Djole dog. “On je identičan. Njegova ličnost je ista“, rekla je Džuli, za Asošijeted pres. “Kada je Mali Niki zevnuo, čak sam videla dve tačke u njegovim ustima – baš kao što je Niki imao”, rekla je. “Mali Niki voli vodu, kao i Niki, a već je skočio u kadu kao što je Niki nekada radio.”
Reakcija unutar naučne zajednice i zagovornika zaštite životinja bila je negativna, a stručnjaci su rekli da, godinama nakon Ovce Doli, kloniranje životinja ostaje veoma eksperimentalna nauka.
“Ovo je potpuna glupost. Vaskrsavanje mrtvog ljubimca je jednostavno smešno”, rekao je za Gardijan Rudolf Dženiš, stručnjak za kloniranje sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu. “Velika je verovatnoća da će ove mačke izgledati isto, ali ove životinje neće biti normalne. Imaće veoma kratak životni vek kao što su imale Doli i druge klonirane životinje, i imaće ozbiljne zdravstvene probleme”. Mada Džuli takođe ima sreće što se Mali Niki potpuno poklapa sa Niki, koji je uginuo u dubokoj starosti od 17 godina.
Prva klonirana mačka na svetu, rođena je tako u decembru 2001.godine, Imala je drugačiju dlaku od originalne, jer boja dlake nije u potpunosti genetski određena. Ali potencijalni problemi nisu uznemirili Džuli. Kada je njena prvobitna mačka uginula, poslala je uzorak DNK u Savings & Clone. Istraživači su koristili tehnologiju poznatu kao transfer hromatina, u kojoj je Nikijeva DNK presađena u jajnu ćeliju čije je jezgro uklonjeno. Embrion je zatim stavljen u matericu surogat majke kako bi se proizvela Džulini ljubimac. Proces je bio izuzezno rizičan.
Lu Havthorne, Genetic Savings i izvršni direktor Clone-a, rekao je da otprilike trećina klonova u njihovim eksperimentima nije preživelo duže od 60 dana. Visoka stopa smrtnosti izazvala je gnev zagovornika zaštite životinja. Humano društvo Sjedinjenih Država procenjuje da se svake godine u SAD eutanazira između tri i četiri miliona neželjenih kućnih ljubimaca! To je jeziva brojka. A naknadom za jedno kloniranje od 50.000 dolara, mogla bi, na primer, da se plati sterilizacija za više od 1.400 mačaka. Zamislite koliko bi se života spasilo?
“S milionima zdravih mačaka i pasa u Sjedinjenim Državama, ovo je poslednja stvar koja nam je potrebna”, rekao je tada za Gardijan Vejn Pasel, predsednik društva. Društvo i dalje ima isti stav po ovom pitanju, kao i većina onih koji znaju sa kakvim se sve problemima populacija maca suočava, u svim delovima sveta.
