Snežno bele mačke zaista lako zapadnu za oko, a dobra vest je da postoji mnogo rasa mačaka sa belim krznom, samo što nisu tako česte kao mace neke druge boje. Naravno, ovo čini belu mačku još posebnijom! Razlog zašto ne vidite mnogo belih mačića je taj što je gen koji dovodi do belog krzna prilično redak. Evo nekih rasa koje dolaze u blistavo beloj boji.
Ruska bela mačka
Ruska bela mačka potiče od ruske plave, tako da su im neverovatno slične. Ovo je stara rasa mačaka koja je prepoznata još 1860-ih. Ima jedinstvenu boju dlake, što je jedan od razloga zašto je danas toliko popularna. Ruska bela mačka je razvijena 1971. godine u posebnom programu odgoja. Uzgajane su četiri generacije, a potom je rasa registrovana kao zvanična rasa.
To su veoma zdrave mačke, ali se uopšte ne mogu obučiti. Kažu da one obučavaju svoje vlasnike, a ne obrnuto. One traže dosta vremena za igru i stidljive su kada su u prisutvu velikog broja ljudi, tako da će se u takvim situacijama sakriti.
Činčila
Mačka činčila je specifična rasa persijske mačke i ona je prva rasa mačaka koja je selektivno uzgajana za određenu boju – belu koja je prekrivena blagom crnom bojom daje srebrnasti sjaj. Prvi put je prikazana u Kristalnoj palati u Londonu 1894. godine. Reč je o beloj mački sa velikim, okruglim i sjajnim zelenim očima. Dlaka je duga, gusta i bujna sa gustom, mekanom poddakom.
Kao mani
Doslovno “biseri” Tajlanda, rasa mačaka Khao Manee (kao mani) su retke i misteriozne. One su drevna rasa, koja se pominje u literaturi još iz 14. veka. Smatraju se srećnima i nekada su bili rezervisani za sijamske (tajlandske) kraljevske porodice. Kao mani su dobili ime po svom besprekornom belom krznu, a njihovo drugo ime, „dijamantsko oko“ zasnovano je na njihovim svetlucavim očima, koje podsećaju na dva draga kamena.
Egzotična kratkodlaka
Egzotična kratkodlaka rasa mačaka razvijena je kao kratkodlaka verzija persijske mačke. Slične su persijskim na mnogo načina, uključujući temperament, ravnu njuškicu. Kasnih 1950-ih, neki američki uzgajivači kratkodlake dlake koristili su persijsku mačku za ukrštanje rasa. To je rađeno u tajnosti kako bi se poboljšao njihov tip tela, a ukrštani su i sa ruskim plavim i burmancima.
Glava im je ovalna, masivna, a čelo zaobljeno. Obrazi okrugli i puni. Kratka, široka, okrugla njuška. Ušice su im male, zaobljene na vrhu, široko raspoređene. Oči – velike i okrugle. Telo im je srednje veličine, nisko postavljeno. Dlaka im je kratka, pufnasta, ali nešto duža od ostalih kratkodlakih rasa.
Persijska mačka
Persijska mačka je jedna od najstarijih rasa domaćih mačaka. Do danas nije sigurno tačno poreklo persijske mačke (Persian cat). Smatra se da potiče iz Azije. Oko 1620. godine su dovedene u Evropu, a zvanično su na izložbi mačaka predstavljene 1871. godine u Kristalnoj dvorani u Londonu. Zbog lepote i raskošne dlake oduvek su bile miljenice kraljevskih porodica. Smatra se najmirnijom rasom, tolerantnom i verna je i privržena vlasniku.
