Turska Van mačka se kao rasa izdvojila 1955. godine, kada su dva britanska fotografa posetila Tursku i dobili mačku sa posebnim Van genom. Mačka je bila iz provincije Hatal i zvala se Van Iskenderun Guzeli.
Godine 1969, rasu tada poznatu kao turska mačka priznao je Upravni savet Cat Fanci (GCCF). Kasnije je rasa preimenovana da bi se njeni pripadnici razlikovali od turske angore. 1982. godine turske van mačke su stigle u SAD iz Britanije i trebalo je više od jedne decenije da ih Udruženje odgajivača mačaka (CFA) sa sedištem u SAD prizna kao rasu i to 1994.godine.
U proseku, CFA registruje samo 100 novih turskih Van mačaka godišnje, što ovu rasu čini jednom od najređih rasa mačaka na svetu.
Ovde je reč o mačkama sa mekanom dlakom i jedinstvenim ličnostima koje vole zabavu i često su sklone čudnom ponašanju.Veoma su inteligentne, ne vole da budu ostavljene same na duži vremenski period; međutim, one se veoma dobro slažu sa drugim životinjama i mogu da formiraju jake veze sa psima.
Iako turske van mačke vole decu, kada se deca ponašaju na neodgovarajući način, one postavljaju granice. Vole zabavne, aktivne interakcije umesto držanja i maženja. Ove mace rado prate svoje ljude po celoj kući, čekajući priliku da pomognu u svemu, od papirologije do pranja sudova.
Pošto ove mačke vole vodu, njihove porodice često imaju mačje društvo u kupatilu. One su izvanredni skakači i zaista ne vole da provode mnogo vremena na podu. Apsolutno im je potrebna visina i obožavaju da sede na prozorima. Bez visokih polica, one će napraviti sopstveni prostor na vašem stolu, radnom stolu ili na ormanu.
