U Švajcarskoj postoje advokati koji brane interese životinja, a u Austriji posebna odeljenja ombudsmana rade na sprečavanju zločina nad životinjama. U Srbiji je zbog ubijanja i zlostavljanja životinja osuđeno ukupno 299 ljudi u periodu od 2006. do 2020, dok je Udruženje za zaštitu životinja od 2006. do 2018. zabeležilo 6.500 prijavljenih slučajeva, rečeno je na Kopaoničkoj školi prirodnog prava.
“Nameće se pitanje zašto u praksi ima 25 puta manje osuda od prijavljenih zlostavljanja. S obzirom na veliki broj slučajeva u vezi sa ovim krivičnim delom, upitno je i jesu li izrečene sankcije adekvatne, kao i da li su propisane kazne dovoljno visoke” rekla je za Politiku Natalija Živković, doktorand Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Podatke je iznela na katedri „Pravo na život” koja se bavi krivičnim delima protiv života i tela. Međutim, ubijanje i zlostavljanje životinja spada u sasvim drugu grupu krivičnih dela – protiv životne sredine.
„Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine”, navodi se u članu 269 KZ. Ako je došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili predstavnika neke posebno zaštićene vrste, predviđena je novčana kazna ili zatvor do tri godine.
“U savremenim pravnim sistemima, životinje se uglavnom kvalifikuju kao objekti prava i kao takve izjednačavaju se sa pokretnim stvarima. Ipak, ono što jedna država vrednuje kao vlasništvo, druga posmatra kao život i priznaje životinjama poseban status, jer su one svesna i osećajna bića. Ustavi Nemačke, Švajcarske i Austrije neposredno proklamuju zaštitu životinja”, objasnila je Natalija Živković.
Postavila je pitanje da li se zakonske norme koje štite životinje u našoj zemlji primenjuju u praksi ili su mrtvo slovo na papiru. “U periodu od 2006. do 2019. podnete su 2.172 krivične prijave i to 1.202 protiv poznatog i 970 protiv nepoznatog učinioca. Do podizanja optužnog akta došlo je u svega 400 krivičnih postupaka, a doneto je 285 osuđujućih presuda prema punoletnim osobama. Samo 26 njih osuđeno je na kaznu zatvora, i to većina na dva do šest meseci, a samo jedan na šest do 12 meseci”, navodi ona. Ovakva praksa sudova, naglašava, pogubna je po prevenciju jer ne stvara gotovo nikakav strah koji bi potencijalnog učinioca odvratio od zločina. Prijave se često odbacuju zbog nedostatka dokaza ili se primenjuje oportunitet krivičnog gonjenja.
Napuštanje životinja u našoj zemlji predstavlja prekršaj, koji bi građani takođe mogli da prijave policiji. Iako naizgled nije lako otkriti učinioca, dokazi najčešće ipak postoje. Pretpostavlja se da se u Srbiji nalazi više stotina hiljada uličnih životinja, a osuđujućih presuda zbog napuštanja životinja u prekršajnim sudovima gotovo da nema, rekla je Natalija Živković. Dodala je da su zlostavljanju najviše izložene upravo životinje koje žive na ulici.
